Bio je to jedan topao novembarski dan u Tampi, a Luiz Hej i ja smo upravo završile zajedničku uvodnu reč na otvaranju velike konferencije za učesnike seminara ‘Ja to mogu’, naše izdavačke kuće – Hej Haus. Stojeći u uglu prostorije, posmatrala sam 3.000 ljudi kako sa zadovoljstvom aplaudiraju Luiz, nakon njene izjave da je ušla u svoju devetu deceniju i da je ona do sad najbolja decenija njenog života. Bio je to zaista izuzetno inspirišuć momenat.
Dok smo se vraćale do našeg hotela, posmatrala sam Luiz kako hoda do ulaznih vrata poput kraljice. Jedinstveni spoj modernog i elegantnog, bila je obučena u dužu cvetnu tuniku ispod koje je nosila uske helanke. Iz nje je isijavala energija mladosti i lepota mudrosti i iskustva starijih godina.
Stigle smo u hotel i otišle u Luizinu sobu. Odmah je otvorila vrata balkona, i ja sam osetila prijatni povetarac na svojoj koži, dok sam tražila mesto da sednem. Sela sam u turski sed na fotelju, pored pažljivo dekorisanog cvetnog aranžmana sa ljiljanima, lalama, suncokretima i ružama ciklama boje, koji je stojao na stoliću za kafu na sredini sobe. ‘Cveće je poklon od nekog kome je prošle nedelje trebala moja pomoć’, rekla mi je. ‘Čini me tako srećnom.’
Otišla je do kuhinje da nam napravi čaj. Dok je vadila čajeve iz kesica, podelila je samnom radost što je pronašla novu plišanu futrolu za njen novi i-Pad telefon – najnovija tehnološka napravica u kojoj je uživala u poslednje vreme. Shvatila sam da je Luiz, iako u svojoj 84-oj godini života, bila večni student. Veoma se divim njenoj radoznalosti i glađu za učenjem.
Pitala sam se šta ona zna sa svojih 84 godine u vezi toga da se osećamo prijatno u svojoj koži, što ja nisam mogla naučiti sa svojih 51 godinu. Pitala sam je kako se tako dobro osećala i izgledala za svoje godine – koja je njena tajna?
‘Pa, po mom mišljenju sve se svodi na to koliko volimo sebe, svoje telo i koliko se mirimo sa neizbežnim procesom starenja’, odgovorila mi je. ‘Ne možemo postići ništa dobro, i ništa što je na duže staze, ako prethodno ne volimo sebe. Kada volimo sebe mi se staramo o svom telu, i pazimo šta stavljamo u njega. Takođe pazimo i na misli koje biramo da mislimo.’
‘Život mi je postao mnogo lakši jer sam naučila kako da planiram svoja iskustva. Moje pozitivne afirmacije idu prve, pre mene, raščišćavajući mi put. Ja samo istaknem šta je ono što bih volela da iskusim u budućnosti. Na primer, danas sam imala u planu da obavim tri šoping obaveze, te sam afirmisala: Ovo je božanstven dan, i svako iskustvo je radosna avantura. Kako sam ulazila u svaku od tri različite radnje, susretala sam ljubazne prodavce koji su rado pričali samnom. Čak sam se i slatko nasmejala oko neke gluposti sa jednim prodavcem. Svako od ova tri iskustva bilo je mala ali radosna avantura. Deo mudrosti starenja je da pronađete zadovoljstvo čak i u najjednostavnijim situacijama. Kada živimo svoje živote u potpunosti, najmanje stvari u životu činimo da su predivne, pozitivne i važne.’
Primetila sam da kako starimo i gubimo prijatelje ili članove porodice, kao da počinjemo da više cenimo konekcije i odnose sa drugim ljudima, čak i jednostavne konekcije o kojima je Luiz govorila.
‘Možemo izabrati da budemo ogorčeni zbog gubitka voljene osobe, ili možemo izabrati da posegnemo za novim ljudima, i ispunimo prazninu.’
Što sam više upoznavala Luiz, to sam više bila u stanju da cenim na jednom dubljem nivou, vrednost primenjivanja pozitivnih navika u što ranijem periodu života. Kada je pričala o svom pristupu životu, jasno mi je da je uložila mnogo vremena i energije u upravljanje svojim umom. Zauzvrat, ova investicija joj je podarila daleko pozitivniji pogled na starenje. Njena vitalnost življenja života sa svrhom i namerom, iz godine u godinu nastavlja da joj isplaćuje ogromne dividende. Dok sam prisustvovala njenom pristupu životu, konstantno sam podsećala sebe da i sama produbim i ojačam ovu naviku.
‘Nemoj me pogrešno shvatiti‘- priznala je Luiz, ‘I sama sam se suočila sa klasičnim izazovima sa kojima se mnogi ljudi suočavaju dok stare: bore, gojenje, ukočenost, gubitak kose, i činjenicu da me mlađi muškarci više ne posmatraju sa čežnjom. Ali nema koristi od toga da sebe pravim očajnom u vezi stavri koje ne mogu da promenim. Svi ćemo mi ostariti. Ja sam samo donela odluku da se staram za sebe i volim sebe bez obzira na sve.’
