Život ne mora biti toliko težak.
Znala sam kako da primim udarac u životu, I bila sam odlučna da ne budem nokautirana.
Mnogi ljudi se upletu u dramatičnu jurnjavu naokolo, pokušavajući da pronađu ovo ili ono, u cilju da nešto nauče ili postignu u poslednjem trenutku. Život ne mora da vam bude težak!
Postojao je period u mom životu kada sam imala tendenciju da sopstveno životno iskustvo otežam sebi kada je to bilo potpuno nepotrebno. Čak šta više, princip sve u poslednjem momentu, bila je droga mog izbora. A onda, kada sam sazrela, I kada moja memorija nije više bila tako agilna kao nekada, morala sam napustiti svoj sve u poslednjem momentu fazon, I da se fokusiram na ono zbog čega sam stavila naočare na nos!
A sada, u totalnom zabezeku posmatram mlade žene oko mene – kraljice drame I dive, odlažu važne stvari u svom životu do poslednjeg minuta. Ono što ja znam jeste da time što pravimo život težim nego što jeste, nas ne čini više vrednim nečega, cenjenijim, niti jačim. U suštini, ot toga samo dobijemo bore!
Jedan od mojih omiljenih citata iz Biblije jeste ovaj: Veruj u Gospoda svim srcem, ne zavisi od sopstvenog razumevanja. Traži njegovu volju u svemu što činiš, I on će ti pokazati kojom stazom da kreneš.
Ovaj citat smatram za apsolutni mandat kojim treba da blagosiljate svoju glavu svakodnevno. Shvatite da se time obraćamo ne našoj fizičkoj glavi, već spiritualnoj glavi, našoj svesti, I jasno joj govorimo da ako želimo da znamo šta da radimo, mi moramo ispoštovati Kreatora naše glave. Ako želimo da znamo kako to da uradimo, mi moramo potražiti vodilju I naš smer. Moramo biti poslušni svom unutrašnjem glasu, I moramo prestati sa verovanjem da smo ovde u ovom svetu sami.
Bilo je mnogo puta u mom životu raznih situacija kada sam se osećala potpuno izgubljeno, I zbunjeno, ali to nisam htela da priznam. Mislila sam da moj život mora biti težak; napokon, ipak sam ja bila ružna I zla. Zbog toga što sam to videla od odraslih oko mene, koji su to radili na tako prefinjene načine, verovala sam da je borba neophodna za razvoj sveukupne ličnosti. I kad vam kažem, ja sam zaista znala dobro da se borim! Borila sam se da skrpim kraj s’krajem. Borila sam se da odgojim svoju decu, pokušavajući da ih naučim kako da se ne bore.
Borila sam se kroz jednu lošu vezu za drugom, još jednu užasnu vezu za drugom. Borila sam se da upravljam svojim životom umesto da ga živim. Imala sam osećaj kao da sam žestoko pretučena, I da to traje toliko dugo, život za životom, da sam poverovala da su borba, bol I patnja prirodni tok. Znala sam kako da primim udarac u životu, I bila sam odlučna da ne budem nokautirana čak I onda kada sam bila na kolenima, puzeći, sa jezikom koji se vukao po zemlji. Preživeću!
A sada shvatam, da iako znate kako da primite udarac, to ne znači da morate stojati ispred pesnice, pogotovo kada je ta pesnica vaša pesnica. To je poput religioznog samobičevanja! Sa mojim izuzetno negativnim unutrašnjim dijalogom, ja bih sebe bičevala zbog onoga ko sam, I šta sam, I zbog onoga što jesam I što nisam uradila, I zbog onoga što jesam I što nisam posedovala. U spoljašnjosti, pokušavala sam da dokažem sebi I svetu oko mene, da sam više nego što zapravo jesam I što sam verovala da ikad mogu biti. To je bilo ludačko ponašanje, I praktikovala sam ga na sebi. Imala sam veoma ograničavajuću percepciju realnosti, I sebe, baziranu na mnogim stvarima koje su mi rečene u mom detinjstvu. Takođe sam kreirala I dosta drame na svoju ruku, I napravila od života lavinu teškoća.
Ako živite dovoljno dugo. Život će vas poniziti. Život će izvagati vaše odbrane, izložiće na videlo vaše loše navike, I otkriti vašu samoobmanu, sve u cilju toga da vas potera van vaših granica samonametnutih gluposti I samonametnutog ne-vrednovanja sebe. Kada obraćate pažnju, shvatićete poentu. A kada ne obraćate pažnju, bićete poniženi. Život može I dovešće vas do rigidnog saznanja da vaše razmišljanje I priroda vaših osećanja – u suštini, vaš nivo svesti – kontrolišu ono šta vi možete ili ne možete biti ili raditi.
