Vejn Dajer - Menjanje Sopstvenog Pravca Života

Skretnica ka Duhu.

6 načina kako da iskusite promenu.

Pravac kojim u životu krenemo je mnogo važniji, nego mesto gde nas parkira naš ego u sadašnjosti. Na primer, zapitati sebe u kom se pravcu trenutno krećemo, mnogo je važnije nego koliko smo teški, ili kada smo zadnji put popušili cigaretu. Obavezati sebe na promenu samosabotirajućeg načina života, znači obavezati se na promenu pravca života, a tek onda krećemo ka projektu gubljenja kilograma, i kontroli sopstvenih adikcija bilo koje vrste. Kretati se ka nečemu što ima svrhu i višlje značenje je mnogo značajnije. Ako uporno slušamo zahteve ega, mi se udaljavamo od Izvora našeg bića. Ego insistira i juri za još više: više materijalnih stvari, postignuća, statusa, triumfa, novca. Još više je mantra ega, koja potpaljuje beskrajna nastojanja sa lažnim obećanjem da ćemo ikada konačno stići do cilja. Kako god, svaka tačka stizanja na cilj je zavodljivo transformisana u želju najstojanja za još više, osim ako ne izaberemo da načinimo promenu u pravcu gde nas život vodi. Promena počinje u procesu usporavanja momentuma i samovažnosti ega. A zatim moramo nastaviti posao preusmeravanja i prestrojavanja ega u suprotni smer. To ne znači da mi gubimo svoju pokretačku snagu, želju i inspiraciju; nego znači da se naša pokretačka snaga oslanja na život baziran iskustvima značenja i osećanja svrhe. Ambicija je sada potpaljena našim Izvorom bića, a ne egom. Vraćanje natrag ka našem prirodnom Izvoru, stavlja nas na put ka načinu života koji podržava potencijalnu celinu koja mi jesmo.

Evo znakova naše spremnosti da promenimo naš pravac života, i vratimo se iz ambicije u značenje:

Konstantno insistiranje ega da radi i ima više, postaje manje privlačno. Promena pravca sa manje autentičnog postojanja, u autentično, ne znači da više nismo u stanju da privučemo izobilje i prosperitet, niti da smo izgubili svoju želju da budemo produktivni. To samo znači da mi osećamo prirodni blagoslov stanja kada smo u koraku sa sopstvenom celovitošću. Počinjemo da se menjamo iz stanja gde radimo više, u stanje da radimo manje. Na putu natrag ka našoj primarnoj prirodi, mi radimo više nego što nas pokret oporavka uči kada kaže: ‘Pusti sve i prepusti se Bogu.’ Kada ne pritiskamo sebe da postižemo po svaku cenu, mi dostižemo čudesnu poziciju još većeg postizanja, i konačno, osećamo se značajnije u životu. Izvor našeg bića nam kaže, da bi poniznost trebala biti naš primarni fokus. Međutim, već godinama, naš ego nas ubeđuje da se moramo fokusirati na potraživanje reputacije nas kao ambiciozne osobe. Zamislite samo kakve sve poteškoće ima ego, kada počnemo sa primenjivanjem ove vrste radikalne poniznosti.

Vera u celovitost i jedinstvo zamenjuje naše verovanje u separaciju. Izvor našeg bića nam govori da smo svi mi povezani, te stoga počinjemo da se osećamo manje u ‘takmičarskom duhu’ – naša želja za dominacijom biva zamenjena saosećanjem, i kontrolisanje drugih nam više ne izgleda tako zanimljivo. Svi konflikti, bilo da su u našem ličnom životu ili u svetu, uvek jačaju kada se krećemo od pravca Izvora našeg bića.

Počinjemo da shvatamo da smo duhovno povezani sa svime što mislimo da nam nedostaje u životu. Kada krenemo u pravcu gde se ponovo povezujemo sa Izvorom našeg bića, taj put je protkan poravnanjem u kojem mislimo, i u kojem se ponašamo kao Tao koji teče svuda. Dok se pomeramo u tom pravcu, ne postoji mogućnost za nedostatak ili uskraćenost u nečemu. Postajemo zadovoljni i zahvalni na svemu što imamo. Počinjemo da verujemo mudrosti koja nas je stvorila. MI napuštamo fokus materijalnog ega, i sebe više ne možemo da vidimo odvojene od Boga. Dok postajemo jedno sa svojim Izvorom, mi započinjemo proces ponovnog poravnanja, razmišljajući i postojeći kao Bog.