Postoje laži koje prave dobru vest, laži koje govore javne ličnosti i selebriti,takodje, postoje jednostavne, svakodnevne laži, laži koje koriste obični ljudi, da bi izbegli sramotu, i na kraju, postoje laži za dušu.
Laž za dušu, ide dublje nego bilo koja druga vrsta laži, kao reka koja je stvorena da hladi nešto duboko u nama. To je laž, čija je nesvesna misija da , da usmrti naš duh. Da ubija strast, i porekne našu jedinstvenu ljudsku moć.Laž je stvorena kako bi nas ubedila, da mi nemamo nikakvu moć, da smo bespomoćni. Medjutim, nije istina da mi nemamo moć. Istina je da mi imamo toliko veliku moć, da nas to ponekad uplaši. Kao što je rekao Nelson Mendela (Nelson Rolihlahla Mandela) : “Naš najgori strah, nije to da smo neadekvatni za nešto, već da smo moćni bez granica.”
Zbog tog straha mi lažemo. Mi smo moćni, ali ipak lažemo da nismo.I ja sam takodje lažov. Ne baš onoliki koliki sam bio ranije, ne lažem toliko često, toliko loše ni toliko duboko kao pre, ali sam još uvek lažov. Lažem da bi načino sebe bespomoćnim. Lažem, da bi ostao van akcije. Lažem u vezi moći koje imaju neke okolnosti. Govorim da me okolnosti sprečavaju. Govorim kako su okolnosti i drugi ljudi, mnogo moćniji od mene. Tvrdim kako su oni uvek više favorizovani od mene.
A onda okrenem laganje ka sebi. Govorim kako sam defektan, toliko defektan da sam bespomoćan. Bespomoćniji čak i od Nila Janga, dok peva pesmu : Bespomoćan, bespomoćan, bespomoćan…..
Na jednom mračnom i lenjom nivou, to izgleda kao da funkcioniše za mene. Ako izgledam dovoljno bespomoćno, možda će mi neko pomoći. Neko moćan, neko ko ima para, neko ko ima ljubav. Zatim se posramim koliko sam bespomoćan, u tom momentu, me moj prijatelj Stiv Hardison (Steve Hardison), pogleda u oči i kaže: Ti si sada u navici da osećaš sramotu, i ona te drži dalje od akcije. Sramota drži ljude van akcije. Ti sebe posramljuješ u cilju da ostaneš pasivna.
Onda me je sramota da priznam da je on u pravu. I na kraju, laž bespomoćan sam, uspeva. Ohladi telo, funkcioniše. Telo se savije, ode da spava i um se isključi.
Baš zato što sam čovek, glavni poriv u mom životu je, da ubedim ljude oko sebe, da sam žrtva. Okolnosti me sprečavaju da napredujem, ljudi me ne cene, oni mi ne zahvaljuju dovoljno, ne plaćaju me dovoljno, ne razumeju me. U ovoj navici ja nisam sam, u ovoj praksi ste mi svi vi pridruženi. Svi mi to radimo. Neki od nas to rade stalno, a neki ponekad.
Moj put ka oslobodjenju od svega toga, je bio da konačno dopustim sebi, da oslušnem razgovor sa svojom dušom. Postao sam totalni prisluškivač, sopstvenih razgovora sa sobom. Postajao sam sve više i više svestan, onoga što sam svestan, da radim sebi. To je bio odličan osećaj ! Svesnost je bila moja karta slobode. Slobode od prevare. Svesnost će uvek omogućiti slobodni prolaz za akciju. Cilj samoiskrenosti, je svesnost.
Prvo svesnost nad lažima, zatim nad istinom. Mogu reći da postoji 17 laži koje izgovaramo u toku života, ali ispod svih njih, postoji samo jedna laž, sve laži , kojima lažemo svoju dušu, su iste laži. a ta laž je ,da smo bespomoćni.
Kako da prekinem bol u dusi, koji me prati od ujutru, od onog trena kada oci otvorim dok ne zaspim? Plasim se, svega se plasim.
Pre svega, nemoj sebi da daješ nik ‘Ranjiva’ 🙂
Al’ ozbiljno, zaobiđi samosažaljevanje kad god možeš, i u svakoj situaciji, pa i onoj najmračnijoj.
Dobar početak je baš ovde, na ovom tekstu, i na našem sajtu. Imaš i dosta YT videa na razne motivacione teme.
Šta te konkretno plaši, u čemu je problem, gde je zastoj? Malo opširnije.
🙂