Većina ljudi veruje da ljudi ne mogu da nauče nove trikove.Tako da, kada održavam svoj seminar o ponovnom kreiranju sebe, možete da zamislite koliko su ljudi skeptični, u vezi cele priče o promeni. Možete da zamislite kakva me pitanja pitaju. Nedavno me je jedna žena pitala :
” Ja se zaista trudim da budem optimistična, ali me moj šef užasno nervira ! Šta mogu da učinim u vezi toga ? “
– ” Prvi korak bi bio, da priznaš da lažeš sebe u vezi cele te situacije sa šefom, svaki put kada te on uznemiri. “
– ” Lažem ??? “
– ” Da lažeš, ti lažeš . “
– ” Upravo si slagala mene i sve prisutne u sali. I hvala ti što si imala dovoljno hrabrosti da pitaš ovo pitanje, ti si ga pitala za sve one koji nisu imali hrabrosti za to. Da li si spremna da nastavimo razgovor, iako sam ti ja upravo rekao nešto potencijalno uvredljivo ? “
– ” Da ! ” -rekla je sa osmehom na licu.
– ” Ti lažeš kada kažeš da te tvoj šef uznemirava, jer on to ne čini. On nema moć da te uvredi. Jedino ti možeš da uznemiriš samu sebe. To je jedini način da nastane uznemirenost, kada ti misliš uznemirujuće misli , i šalješ ih u svoje telo . Tvoja uznemirenost jedino može doći iz onoga o čemu ti razmišljaš. Ona ne može biti izazvana nečim što neko drugi misli. “
– ” Ne razumem to ! Jer u tom trenutku, meni to definitivno izgleda kao uznemirenost. “
– ” Da, kao što je i hiljadama godina, ljudima izgledalo kao da je svet ravan, u čega su oni zaista i verovali . Medjutim, onog trenutka kada smo počeli da menjamo mišljenje ,i mislimo da je svet okrugao, počeli smo osećati kao da je zaista okrugao. Kada smo videli brodove koji su dolazili sa horizonta, mi smo procesovali te prizore u svoja nova razmišljanja, i uskoro, svi su osećali kako je svet okrugao. Isto to ,možeš da uradiš sa svojim mislima, o tome kako te ljudi nerviraju. Jednom ,kada si dovoljno puta pomislila na korektan način, počećeš da osećaš ,da jedino ti ustvari uznemiravaš sebe, niko drugi. Više nećeš osećati da su ljudi ti koji ti stvaraju uznemirenost. Zamisli kako je to dobar osećaj. “
– ” A kako to da povežem sa sobom, kada je moj šef sarkastičan prema meni ? “
– ” Kada bi počela da razmišljaš drugačije u vezi toga, počela bi se drugačije i osećati. Shvatila bi, da postoji nešto što ti pomišljaš, a što te uznemirava. “
– ” Još uvek ne verujem u to ! “
– ” Dopusti mi da te pitam ovo pitanje: Šta da si noć pre osvojila lutriju, i ujutru došla na posao sa dvonedeljnim otkazom, jer se spremaš da uzmeš svojih 10.000.000 dolara, otputuješ na Havaje i započneš biznis koji si oduvek želela .Možeš li to da zamisliš ? “
– ” Da, svidja mi se ta zamisao ! “
– ” Ok. Zamisli sad, da je tog dana, tvoj šef svratio do tvoje kancelarije i rekao ti nešto sarkastično u vezi tvog rada, kako bi to uticalo na tebe, tog divnog dana ? “
– ” Pa verovatno bi se samo glasno nasmejala, ili bi ga oterala u …, ili bi ga možda čak i zagrlila, i zahvalila mu se, što mi je ukazao kakvog muškarca nikako ne želim da imam u svom životu. Ma mogu da radim razne stvari! ”
– ” Da li bi te bilo koja od njih uznemiravala? “
– ” Ne, tog dana ne. “
-“Dakle, jel’ shvataš sada, da tvoj šef, zaista nema moć da te uznemiri. Možeš da razmišljaš o nečemu kao što je življenje na Havajima, i on gubi svaku moć da te uznemiruje. “
– “Da, ali u pitanju je 10.000.000 dolara ! Daj mi deset miliona dolara, i neće me niko nikad uznemiriti ! “
– ” Ne, nisu u pitanju 10.000.000 dolara, već tvoje razmišljanje o 10.000.000 dolara. “
– ” Ne razumem. “
– ” Ok. u redu, prati me sad : Šta na primer, da si , kada je tvoj šef otišao, proverila opet svoj loto tiket, u dnevnim novinama, i shvatila da si pogrešila za jedan broj , i zaista nisi osvojila lutriju. “
– Počela je da se smeši. ” Ne bih volela takav rasplet dogadjaja, ali mislim da shvatam o čemu govoriš. Nije bio u pitanju novac, jer ga zapravo nije ni bilo . U pitanju je moja misao, jer sam ja mislila da postoji novac, ali to je bila samo misao. Misao me je učinila srećnom ,ne novac. “
Ako ostanem iznerviran, posle razgovora sa nekim, nije me iznerviralo to šta je neko drugi rekao, već ono što sam ja pomislio .Uvek je to što ja mislim, ono što me uznemiri. Većinu vremena ,ja namerno zaboravim da je osećaj, ustvari razmišljanje o onome što osećam. Zaboravljam ovu istinu, jer mi je lakše da druge ljude postavim odgovorne za svoje emocije, pogotovo onda kada su one van kontrole. Čak i onda kada priznam ,da svo moje razmišljanje pokreće moja osećanja, i dalje izgleda veoma teško za kontrolisati. I dalje izgleda kao crevo za vodu ,koje se otelo kontroli, mogu ga pokupiti, usmeriti, ali ono se i dalje savije i beži iz ruku .Ljudi koji nemaju naviku da vežbaju svoje razmišljanje, oduzimaju sami sebi kontrolu i postaju ranjivi. Ranjivi na svoje ukorenjene odgovore i reakcije, na raspoloženja drugih ljudi.
Mi smo bića ,koja smo navikla da funkcionišemo po našim navikama, i refleksnim razmišljanjima o drugim ljudima. Osoba koja može da povredi naša osećanja, nas može povrediti na milion drugih načina, jer smo započeli naviku o tome kako o toj osobi razmišljamo. Naše navike razmišljanja ,odredjuju naše emocionalne živote koje živimo, a ne razmišljanja drugih ljudi. Spoljašnje okolnosti su nebitne, i nemaju smisla, uporedjujući ih sa načinom na koji razmišljamo o njima.
Pre neki dan sam primio pismo od Ronalda,čoveka koji je prisustvovao jednom od mojih seminara o medjuljudskim odnosima. Želeo je da znam, šta je njemu doprineo taj moj kurs, na kom je bio. Napisao mi je :
– ” Vratio sam se sa tvog seminara, sa najdubljom tačkom prekretnice u mom životu, do sada. Shvato sam da moram da se posvetim odluci da se preselim nazad u Montanu, da bih bio više vremena sa mojom ćerkom, kako bih uopšte imao šanse za bilo kakav blizak odnos sa njom u budućnosti.
U julu 1996. preselio sam se u Montanu, gde je moja ćerka živela sa svojom majkom. U to vreme sam takodje započeo svoju novu kompaniju. Uspeh ,kako u mom poslovnom, tako i u privatnom životu je fenomenalan ! Trenutno zaradjujem stotine hiljada dolara mesečno, a moj odnos sa ćerkom, je sve ono o čemu sam sanjao. Putujem svetom, sa svojim biznisom, u Australiju, Singapur, Brazil, Havajie, Filipine, Japan, Karibe, Španiju i Portugal .Ja sam zaista blagosloven. ”
Medjutim, ono što se desilo Ronaldu, nije uzrokovano mojim seminarom, već unutar seminara. I što je najvažnije, unutar njegovog uma. Za vreme kursa, on je otvorio svoj um, i stvorio svrhu u momentu.
On je to uradio sam, i nema šanse da bih ja to ikako mogao umesto njega. Ono što sam ja mogao da učinim za njega ,je da predložim liniju razmišljanja, koja bi ga mogla odvesti do izvora njegove moći. Do njegove duše, njegove svrhe u životu. U ovom slučaju, predlog je iskorišćen, i upalio je !
U nekim slučajevima, se to ne desi. Zašto su neki ljudi otišli sa tog istog seminara, potpuno ravnodušni? Ja mislim da je to zato, što se ljudi uplaše kada otkriju silnu moć koju poseduju, da postave po strani svoja osećanja i bace se na akciju. Moć ljudskog uma, da stvori budućnost, ih plaši. To je možda strah od nepoznatog. Oni su sebe, u životu navikli da sva moć potiče iz spoljašnjosti, okolnosti i drugih ljudi. Oni su naučili da žive na takav način. Reagujući na ostale ljude, ceo dan, cele nedelje, cele godine. To je najlakši način za vodjenje života.
Samo reci sebi dovoljno puta da te drugi ljudi opterećuju, i uznemiruju, i svakako ćeš početi tako i da se osećaš.
– “Pakao su drugi ljudi ” , rekao je francuski filozof, Žan Pol Sartre ( Jan Pol Sartr), nakon što je reagovao na druge ljude ceo svoj život. On je stvorio teoriju života, da je ljudsko biće beskorisna strast, koja živi besmislen život. Medjutim, kao i većina filozofa, on nije opisivao sam život, već svoj sopstveni. Po tački gledišta koju je on izabrao, on je već na samom početku poraženi. I onda, pošto je bio odličan sa rečima, sastavio je čitavu filozofiju ,koja se zvala opstanak, na temelju svoje najniže emocije. Ljudi sa sličnim, lenjim duhom, mogu čitati njegove knjige i zaključiti da zaista postoji nešto, što je pogešno u vezi samog života.
Sartr je takodje zaključio, da je jedini validni odgovor čoveka na svet, muka. Ali, muka znači, volju koja je posustala, kada je energija posustala , i onaj osećaj mučnine kada osećamo ,da jednostavno ne možemo nekog da podnesemo.
Ali to je samo izmišljeni osećaj.
Da kažem da me neko uznemirava, je laž koju govorim sam sebi, jer ja mogu ,da to hoću, da izaberem da ne budem iznerviran ,i uznemiren. A razlog zbog kojeg to ne biram, je taj što mi je lakše da osećam, nego da razmišljam.
Razmišljanje o ljudima, moje obaveze prema njima, moja ljubav prema njima, za to sve treba hrabrosti i mašte. Ako se ja bojim da razvijem svoju maštu i hrabrost, najlakši način je da slažem. Laž je da me neko uznemirava, a istina je , da ja mogu da odgovorim ,na bilo koji način ja hoću.
Jedna od najboljih mislilaca našeg vremena, je Merilin Van Sevan. Osoba sa najvećim IQ ikad izmerenim. Ona je pisala nedeljnu kolumnu za novine, i ja sam uvek bio intrigiran i oduševljen jasnoćom i moći, njene inteligencije.
Jednom prilikom, jedan od čitalaca ju je pitao, o razlici izmedju razmišljanja i osećanja:
-“Draga Merilin, koja je razlika izmedju razmišljanja i osećanja? “- u potpisu ,Kolin iz Vašingtona.
– “Draga Kolin, osećanje je ono što dobiješ, zbog načina na koji razmišljaš. “
Pa po mome mišljenju, komentar ovome tekstu je bespotreban, jer on govori sam za sebe, jer sve što je ovde rečeno, više je nego tačno. Sami smo krojači svih naših i spoljašnjih i unutrašnjih okolnosti, mada ni ja sam nisam dovoljno otvoren, bar ne onoliko koliko bi bilo potrebno.
Kada prihvatimo svoju fenomenalnu moć koju imamo kao ljudska bića, mi samim tim prihvatamo i ogromnu odgovornost za svoj život. To je u stvari najveći izazov, jer tako je lepo i lako okriviti druge za sve što nas živcira, za svaki naš neuspeh, za svaku našu slabost ili odugovlačenje.
Potrebna je izuzetna snaga volje i upornost da bi se ova tvrdokorna navika rastopila u ništavilo.
Ali je moguće.
Odlomci iz njegovih knjiga me fasciniraju sa koliko jednostavnosti nam se objasnjava nacin na koji bi trebali da naucimo razmisljati i osjecati!!! Sigurno je za mnoge od nas,a polazim od mene samog,vrlo mnogo snage i enrgije potrebno da steknemo druge navike i da se promjenimo u osobe sa drugim nacinom razmisljanja ali ta promjena koja mnogima predstavlja veliki problem je kljuc rjesenja za nasu srecu! Hvala na vasem radu i zelim vam i dalje puno uspjeha u tome! Love!
Hvala Dragane na divnim rečima! Da, Stvi Čendler ima specifičan način na koji jednostavno i direktno pogodi čoveka pravo u centar. Tek onda vidimo koliko je zapravo jednostavno sve i koliko baš sve zavisi samo od nas.
Puno pozdrava.