Kada je Sokrat rekao: Neispitani život nije vredan življenja, on je branio svoju praksu da studente uči da razmišljaju za sebe, da preispituju ideje koje su im ‘servirane’. Svi mi imamo misli koje su nam servirane od strane naše porodice, društva, kulture. Ove misli koje su nam date su vrlo duboko usađene I utkane u nas, da nam se čini kao da su deo našeg bića, I upravo zbog toga treba da zaronimo I ispitamo ih, ako želimo da imamo život vredan življenja.
Ričard Brodi o ovim mislima ili memeima govori u svojoj novoj knjizi Virus Uma, jer se, po njegovim rečima: Misli, verovanja, ili stavovi u našem umu mogu preći sa umova drugih ljudi na vas. Memei su ideje koje se prenose, poput virusa, I oni zahvate naš um u potpunosti. Njihovo prisustvo može uticati na naše ponašanje I može nas ograničavati na načine koje ni ne primetimo osim ako ne učinimo istinski trud I ispitamo kako mislimo I zašto. Memei umiru teško, jer su oni postali ono šta mi mislimo da jesmo.
Oni nisu obavezno dobri ili loši; neki nam čak mogu služiti, našem zdravlju I dobro-biti. Ali ako dopustimo ovim neispitanim mislima da postanu izgovori zbog kojih ne živimo svoj najbolji život, kaš što su: j a ću uvek biti siromašan, nesrećan, debeo, stidljiv, usamljen, besan, ovisan, onda ih treba najuriti napolje na sunce I izazvati ih. Ne dopustite da vam vaše neispitane misli prave bol I drže vas dalje od življenja vaše Božanske svrhe.
