Probudite se natrag u harmonični svet!
Nova vizija višlje svesti.
Mi smo u pećini, gledamo senke na zidovima. Naša vizija beživotnog, separativnog, i indiferentnog sveta nije objektivna, baš kao što mutna fotografija sa nekvalitetnog fotoaparata nije realna depikcija. Ova vizija je proizvod naše psihe, naših mehanizama i strukture uma, baš kao što je i fotografija proizvod unutrašnjih mehanizama fotoaparata. Naša psiha je struktuirana na takav način da od nas krije lakoću i harmoniju sveta. Takođe, ona kreira iluziju separativnosti, a zapravo smo svi deo velikog okeana postojbe koji premošćuje granice materije, i prostire se kroz čitav prostor.
Najveća greška koju možemo napraviti – a većina nas je čini – je da verujemo da je pogled na svet koji naša normalna psiha kreira realan. Nažalost, mnogi od naših vodećih naučnika i intelektualaca pravi ovu grešku, misleći da njihovom percepcijom vide pravu vrednost, i time veruju da je beživotni, zastranjeni i prividno mehanički svet koji vide – apsolutna realnost. Međutim, ovo je zapravo samo ekstremna forma ‘naivnog realizma’.
Takođe, to je i vrsta arogancije. Predpostavka koja leži ispod, je da smo mi, ljudska bića, potpuno svesni da je naša svesnost realnosti potpuna. Ali sigurno da postoje nivoi realnosti izvan naše svesnosti, baš kao što postoje nivoi realnosti izvan svesnosti jednog insekta ili ovce. Mi smo svesni višeg broja realnosti nego insekti i životinje, a u budućnosti evolucije, sigurno će postojati bića koja će biti svesna većeg broja realnosti nego što smo mi sada. Višlja stanja svesti su privremena buđenja iz ovog sna.
U višljim nivoima svesti, ili iskustvima buđenja, mi shvatamo da je naša normalna vizija sveta nekompletna i puna iluzija. Svet oko nas oživi, i postaje ispunjen osećajem značenja i harmonije, i mi osećamo moćni osećaj unutrašnje dobrobiti. Postajemo svesni da celi svet prevlađuje silom Duha koji prelazi granice između stvari, i sve spaja u jednu celinu. Mi postajemo jedno sa tom silom, i s’toga jedno sa svim stvarima. I u najvećem intenzitetu buđenja, apsolutnog buđenja, celi svet materijalnih stvari se topi i ne preostaje ništa osim fenomenalno moćne, harmonične sile koja beskarjno zrači, i koja je temelj Univerzuma, esencijalna realnost.
Da se probudimo – je najvažnija stvar koju možemo uraditi u životu. Moramo se probuditi za svoje dobro, kako bismo se oslobodili iluzija separacija, kao i psihološke disharmonije koja naš život ispunjava patnjom. Moramo se probuditi kako bi prestali da uzaludno trošimo svoj život i svoj potencijal na diskonektovanost, anksioznost i konflikte. Spiritualni razvoj je ultimativna forma terapije, izlečenje konflikta koji leži ispod svega i disharmonije ljudske psihe.
Mi moramo da se probudimo zbog dobrobiti ljudske rase kao jedne celine, u cilju da se oslobodimo od socijalnog haosa i konflikta koji su ispunili poslednjih nekoliko hiljada godina naše istorije. Jedina mogućnost koju ljudska rasa ima za svoj život u harmoniji – bez rata, nejednakosti, nipodaštavanja žena i pojedinih etničkih grupacija – je kroz premošćavanje previše razvijenog ega. Jedino će tada impuls za sakupljanjem bogatstva i moći nad ljudima nestati. Samo ćemo tada pridobiti sposobnost da osetimo empatiju sa drugim ljudima više nego nepoverenje ili eksploataciju, kako bi naslutili esenciju koju delimo međusobno i koja leži ispod veštačke razlike u rasama ljudi ili nacionalnosti.
Jedini sigurni način da se ova katastrofa izbegne i da se nauči da se živi u harmoniji zajedno sa prirodom je da premostimo naš osećaj separacije iz nje i da zaista u sebi osetimo da je ona živa i sveta.
Mi smo svakako oduvek i bili jedno s ovim univerzalinim Duhom. Samo smo u međuvremenu zaspali i zaboravili ko smo zaista.
