Kako vas ograničavaju ograničavajuća verovanja.
U potrazi za jasnijim pravcem u životu.
Da li ste se ikad zapitali kako mi to uopšte počnemo da verujemo u neke stvari o sebi, bilo da su to pozitivni ili negativni stavovi? Svi smo mi razvili verovanja u vezi sebe, u vezi drugih, u vezi našeg odnosa sa drugim ljudima, u vezi sveta koji nas okružuje, više manje u vezi svega. Svako od nas u sebi nosi konstalaciju verovanja. Ona su bezbrojna I režiraju naš život.
Većina verovanja koja gajimo o sebi jesu rezultat uticaja ljudi iz naše okoline. Zaključujemo nesvesno iz svojih iskustava. Postoji broj mogućih razloga kako smo došli do sopstvenih ubeđenja o sebi. Malo dete uči od svojih roditelja, I do određene dobi ono nastoji da prihvati skoro sve što oni kažu. To je ugravirano u njih I ona samo primenjuju. Učitelji u školi I značajne osobe iz porodice imaju izuzetno veliki uticaj na detetovo mišljenje o samom sebi. Ako ste vi neko ko je detetu veoma važan, ako vaš status, vaše godine, ili uloga u detetovom životu podrazumevaju de ste osoba od kredibiliteta u njegovim očima, onda je velika verovatnoća da neće sumnjati u verovanja koja gaji u vezi sebe. Dete ne zna da je verovanje utvrđeno u njegovom umu kao rezultat onoga što je iskusio kao dete. Generalno, verovanja se oblikuju kao rezultat veoma snažnih emocionalnih iskustava. Osoba počinje da veruje u stvari o sebi na osnovama onoga što su mu drugi rekli ili onoga što je I sam zaključio nesvesno iz određenog proživljenog iskustva.
Dokle dosežu ova verovanja? Na primer, vi možda verujete da lepo izgledate, da ste glupi, interesantni ili dosadni. Možete verovati u vašu sposobnost da utičete na događaje, ili u protivnom, da niste sposobni da dobijete ništa od drugih. Možete verovati u određenu količinu stvari I ta verovanja onda imaju uticaja na vaš život.
Ono što verujemo u vezi sveta oko nas, je kao da nosimo specifični par naočara, koje nas upućuju da vidimo detalje koji se slažu sa onim u šta mi verujemo – do te mere, da ona onda ‘podgrevaju’ naša verovanja. Na primer, ako mislite da je svet opasno mesto, vi ćete obraćati pažnju na sve realne I potencijalne opasnosti, I time ćete imati povećani utisak da zaista I živite u opasnom svetu.
Naša verovanja nam dopuštaju da tumačimo realnost tako što nam pomažu da pronađemo interpretaciju: osmeh će biti shvaćen kao prijateljstvo, dobrota, zavođenje, ili ironija, ruganje, nadmenost. Svaka osoba će biti ubeđena u sopstveno tumečenje tog osmeha.
Kada smo u nešto ubeđeni, to postaje realnost – naša realnost.
Možemo se upitati: Na koji način su moja verovanja uticala na pravac mog života? Kao rezultat susreta I iskustava, da li sam mogla verovati u druge stvari koje bi onda donele drugačiji pravac mog života?
U našem napretku, bitno je da postanemo svesni onoga u šta verujemo, I da otkrijemo efekte toga na naš život. To nam pomaže da shvatimo i mnoge stvari koje smo već proživeli. To nas priprema za put koji je ispred nas.
