“Ja prihvatam haos, samo se pitam da li on prihvata mene?” – Bob Dilan
Ja rizikujem povredu sopstvenog samopoštovanja dobijajući treninge od divnog i moćnog životnog trenera. Naučim nešto novo skoro svaki put. Napuštam stare priče i zamenjujem ih novim što brže to bolje. Kao na primer, priča o haosu koju sam pričao o sebi. Priča je govorila da ja stvaram haos gde god odem. Da sam neorganizovan. Da treba da se promenim. Da nešto nije u redu sa mnom. Da nisam dorastao drugim organizovanim odraslim osobama. Da nisam bio dovoljan. Uvek se svodi na to, zar ne? Priča o meni je ista kao i priča o Meri-En, ili priča o tebi. Priča kaže da nismo dovoljni ovakvi kakvi smo. Ovakvi kakvi smo nije dovoljno. Zar to nije i priča o tebi? Isprobaj je. Ponovi je nekoliko puta: Ovakav kakav sam nije dovoljno. Vidi da li to rezonuje stobom, i da li zvuči istinito.
Onda probaj da promeniš izjavu, govoreći, ovaj put, istinitu priču: Ja sam više nego dovoljan.
Završi ovu vežbu rečima: To je moja nova priča. I suština mog života je, da je učinim istinitom u ovom sadašnjem trenutku.
Dakle moja priča je bila haos. Šta fali haosu?! – pitao me je moj životni trener, fantastični gospodin Stiv Hardison.
Rekao sam: Pa haos je loš, zar ne? Niko ne funkcioniše u haosu. Je si li video moju kancelariju na šta liči?
Hardison je odgovorio: Jednom prilikom kada sam bio u Japanu poslom, otišao sam u kancelariju veoma moćnog tamošnjeg biznismena i primetio da je kancelarija izgledala kao da je tornado prošao kroz nju. Nisam mogao da verujem koliko je neorganizovan. A onda sam mu zatražio neke informacije. I on je momentalno izvadio dokument iz hrpe papira koja se nalazila pored njega. Tada sam shvatio da je on fantastično organizovan. I znao je tačno gde se sve nalazilo. Većina ljudi bi morala da ode do neke kartoteke i da ga traži neko vreme. On ga je jednostavno momentalno isporučio za mene. Najefikasnija osoba koju sam ikada upoznao.
Razmislio sam o mojoj kancelariji na taj način i to je istina. Znao sam sve gde se šta nalazi. I nisam morao da prolazim kroz sisteme sortiranja da bih nešto našao. Mogao sam da dohvatim bilo šta istog trena. Sve je bilo tu oko mene. Istina – bilo je u haosu, ali trenutno dostupno. Bez zadržavanja nekim dobro organizovanim sistemom sortiranja.
Hardison je rekao: Da li si upoznat s teorijom haosa?
Jesam – odgovorio sam, to jest bar sam pročitao knjigu o tome kako haos univerzuma samo isprva izgleda haotično.
Tako je. – rekao je, Haos je najviši oblik reda. To je red u mnogo sofisticiranijem obliku nego obični svakidašnji red kakav mi poznajemo.
Istog momenta sam poželeo da okačim znak u kancelariji na kojem piše: Haos je najviši oblik reda.
Možeš biti organizovaniji. – rekao je Hardison, Ali nemoj praviti od haosa nešto loše. Postanite prijatelji. Poželi mu dobrodošlicu. Tek onda ga možeš bolje kontrolisati. Drugim rečima nemoj da neorganizovan bude deo moje loše priče. Samo pronađi šta najviše koristi akcijama koje želiš da preduzmeš. U tome nema nikakve priče.
Počeo sam drugačije da organizujem svoju kancelariju. Umesto da pogledam vašar, široko se iskezim i zapitam zašto sam toliko nefunkcionalan? Ja se sada divim svom okruženju, gledam ga sa zadivljenošću i srećom. “Pogledaj ove bogate virove, pogledaj kakva je to prilika za povezivanje s ljudima, koja se vrti oko mene. Hajde da vodim deo ovih virova. Kao što čovek koji duva u staklo kontroliše vrelu tečnost dok se vrti, ja ću oblikovati ovaj haos da odgovara mojoj misiji.
Stara priča je isparila.
