Ključ radosti jeste da je dajete.
Fokusirajte se na druge kojima je potrebna vaša pomoć.
Gospode, učini me kanalom mira.
…Da tamo gde je tuga, mogu doneti radost. – odlomak iz Molitve Sv.Franje
Možda je najsigurniji način da pronađete sreću I radost za sebe taj, da posvetite svoju energiju da nekoga usrećite. Ako se trudite da tragate za radošću, potraga je uzalud, najviše zbog toga što ćete se previše uplesti u samo traženje. Smisao vašeg života postaće ta nastojanja. Kakogod, ako pokušate da dovedete radost nekom drugom, onda će radost doći ka vama.
Dolazite u ovaj život bez ičega, I bez ičega ćete ga napustiti. Jedina stvar koju možete učiniti sa svojim životom jeste da ga dajete. Ovo je istinska esencija osećanja svrhe. Ovo je najbolji način da se suočite sa tugom, a ipak zadržite radost. Ovo je Sv.Franja razumeo da je pravi smisao života.
Čitav drugi deo molitve Sv.Franje Asiškog jeste svedočanstvo istine da radost pronalazimo tako što je dajemo. A da bismo je dali, moramo je I sami imati.
Neću toliko žudeti da me uteše, koliko ću sam tešiti…
da me razumeju, koliko ću sam razumeti,
da me vole, koliko ću I sam voleti.
Shvatio sam da najveći broj puta kada sam upao u tugu zbog nekog problema jeste zbog nečeg što je neko drugi rekao ili učinio, ili nije uspeo da uradi. Dakle, ovo je ‘problem’. Ja sam tužan zbog akcija ili ne akcija drugih ljudi. Naravno, ovo je iluzija; nešto što sam sam smislio u svojim mislima. Samo u mom umu ja doživljavam ovo iskustvo ‘problema’. Dakle, šta je rešenje? Uvek je toliko jednostavno da se često lupim šakom po glavi u čudu kako ranije nisam shvatio…
Rešenje je da se poravnam sa Duhom, I pokušam da donesem neku radost nekome. Kada sam upleten u pomaganje nekom, moja tuga automatski nestaje. A ako se ponovo pojavi u mojim mislima dok ponovo vrtim svoj unutrašnji dijalog žaljenja zbog ponašanja nekih ljudi? Ja se opet vratim na to, da nekome obezbedim radost, I ceo proces se ponovo ponovi sve dok ne dobijem pravi odgovor. Pošaljite ljubav nekim ljudima za koje mislite da su uzrok vaše tuge. To izgleda veoma teško. Ipak me moj ego podseća da oni nisu u pravu I da ja jesam. I naravno, moj ego bi radije da bude upravu nego srećan.
Međutim, ja obuzdam svoj ego, I promenim svoje misli kako su se oni ogrešili o mene, u misli radosti prema onima za koje mislim da su me uznemirili. Istog momenta I zauvek, moja tuga se rasprši, poput magije. Tako što šaljem vesele misli, misli radosti drugima, pogotovo onima za koje smatram da su uzrok moje tuge, ja okončavam problem koji je u suštini postojao samo u mom umu.
Dok se izveštite u tome da dajete radost da bi je našli, shvatićete da se I druga promena odigrava. Prvo ste samo funckinisali sa svojim mislima, gde ste iskusili tugu. Kada transfomišete te misli tuge u radost, vaše emocije prate taj tok. Iskusićete promenu u vašem osećaju fizičke dobrobiti, i počećete da se osećate dobro. Osećaćete se lakše, prijatnije, I zdravije. Vaše emocije besa, očaja I depresije će početi da nestaju, a onda će se vaše ponašanje promeniti kako bi pratilo stazu radosti. Vi ćete posegnuti za onima koji su se ogrešili o vas sa oproštajem I pružićete ruku pomoći onima koje ste ranije klasifikovali kao neprijatelje.
Od misli, preko osećanja do ponašanja, vaš celi život se pomera sa problema kada pronađete svoju svrhu tako što dajete radost.
