Luiz L. Hej - Grešiti je ok.

U redu je da pravimo greške dok učimo. Mnogi od nas ,smo suviše skoncentrisani na perfekcionizam. Ne dajemo sebi šansu da naučimo bilo šta , jer ako nismo uradili nešto perfektno u prve tri minute, to automatski znači da nismo dovoljno dobri za to.Kada prvi put probaš nešto novo da radiš, to obično ne ispadne dobro.Da bi ti pokazala na šta mislim, uzmi sada i ukrsti svoje ruke, jednu u drugu. Ne postoji pravi i pogrešan način, da to uradiš. Prekrsti svoje ruke, i primeti koji ti je palac na vrhu. Sada, otvori opet ruke, i sklopi ih, tako što ćeš suprotni palac postaviti na vrh. Verovatno ti je čudan osećaj, neprijatan.Sada opet ponovi to sve, nekoliko puta, svaki put sa drugim palcem na vrhu, i zadrži tako. Kakav ti je sada osećaj? Ne tako čudan, zar ne? Navikavaš se. Možda možeš naučiti da držiš palac sa obe strane podjednako, bez čudnog osećaja.

Isto se dešava, i kada radimo stvari na nov način u životu. Možda nam se čini čudno, neprijatno ili pogrešno, i mi to odmah osudjujemo. Medjutim, sa samo malo prakse, može nam postati normalno i prirodno, da na taj način radimo stvari.Mi nećemo sebe apsolutno voleti u jednom danu, ali zato možemo voleti sebe po malo, svakog dana.

Zato su greške, tvoje odskočne daske u životu. One su vredne, jer te uče.Ne kažnjavaj sebe, jer si pogrešila. Ako smo voljni da rastemo i učimo od grešaka, onda nam one služe kao korak napred, ka ispunjenju u našim životima.

Afirmiši: Današnji dan je moj korak napred, u otkrivanju sebe, i onoga što mi donosi radost.

Voli Vas,

Luiz.