Šta Ben Kesi nije znao!
Sedeći u green room-u Donahju Večeri pre mnogo godina, prisustvovao sam jednoj zapanjujuće nerealističnoj sceni. Dženi, četrdesetjednogodišnja žena iz Engleske, i njen sin Soni koji je star 75 godina, kao i njena šezdesetdevetogodišnja ćerka Filis, sedeli su u blizini.
Još od kad je bila malo dete, Dženi je znala da je u prošlom životu umrla iznenadno, ostavljajući svoje osmoro dece virtuelnim siročićima. Znala je detalje iz njihovih života, iz ranih godina dvadesetog veka, u ruralnoj Irskoj. Njeno ime u tom životu bilo je Meri.
Dženina porodica ju je podržala, ali nije imala dovoljno sredstava da plati dalje istraživanje detetovih fantastičnih priča o životima tragedije i sirotinje u Irskoj. Dženi je odrasla ne znajući da li su njena sećanja tačna ili ne.
Konačno, Dženi je imala dovoljno sredstava da započne istraživanje. Pronašla je petoro od ukupno osmoro dece Meri Saton, žene koja je umrla 1932. posle komplikacija na porođaju svog osmog deteta. Deca Meri Saton, potvrdila su mnoga Dženina detaljna sećanja, bila su ubeđena da je Dženi zaista Meri, njihova mrtva majka.
I ja sam bio tamo, u green room-u, gledajući njihov susret koji se upravo odvijao.
Moj um se prebacio u prošlost i ja sam video uvodnu špicu starog Ben Kesi televizijskog šoua. To je bio medicinski šou kasnih pedesetih godina. Moja majka me je, na svoj suptilni način, ohrabrivala da gledam ovaj program, utičući na mene da medicinu izaberem kao svoj životni poziv.
Šou Ben Kesi uvek je počinjao univerzalnim simbolima, dok je stari neurohirurg, mentor mladog Bena Kesija govorio: Čovek… Žena… Rođenje… Smrt… Večnost… Univerzalne misterije, neodgovorljive zagonetke. Sedeći sada, u green room-u, momenat pre nego što će početi Donahju, kao ekspert za sećanja iz prošlog života, dobijao sam odgovore koji su izluđivali mladog Ben Kesija i sve druge.
Čovek? Žena? U toku svojih životnih vekova, mi menjamo polove, religiju, i rasu u cilju učenja sa svih strana. Svi smo mi ovde u školi. Rođenje? Ako zaista nikad ne umiremo, onda nismo nikad zaista ni rođeni. Svi smo besmrtni, božanski i neuništivi. Smrt je ništa drugo do hodanja iz jedne sobe u drugu. Nastavljamo da se vraćamo kako bi naučili određene lekcije, ili nagrade kao što je ljubav, ili oproštaj..razumevanje…strpljenje…svesnost…nenasilje… Dok od nekih stvari moramo da se odučimo: strah… bes… pohlepa… ponos…ego… koji rezultiraju starim uslovljavanjem. E onda tek možemo diplomirati i napustiti ovu školu. Imamo svo vreme ovog sveta da učimo i da se odučimo. Mi smo besmrtni, mi smo večni; mi imamo prirodu Boga.
Dok sam posmatrao Dženi i njenu ostarelu decu, shvatio sam: Što poseješ, to požanješ.
Koncept karme je izrečen reč po reč u svakoj religiji. Ova mudrost je drevna. Mi smo odgovorni sebi, drugima, zajednici i planeti.
Vođena potrebom da zaštiti i zbrine sopstvenu decu, Dženi ih je ponovo privukla u svoj život. Mi nikada ne gubimo naše voljene. Mi uvek nastavljamo da se vraćamo, zajedno i zajedno, ponovo. Kakva je ljubav moćna i spajajuća energija.
