Istraživanje uma, značenja i misterija.
Kako ćemo ikada razumeti sebe, ako previdimo svet u kome živimo?
Nedavno sam imao priliku da se pridružim velikom broju ljudi na seminaru I Can Do It koji je održao Hey House, na Floridi. Nikada ne prestaje da me zaprepašćuje činjenica koliko toga ima da se nauči. Na seminaru, imao sam priliku da podelim sa ljudima svoj rad, istraživanja, i razmišljanja, kao i da čujem mnoge nove zanimljive činjenice od drugih ljudi. Međutim, jedan neočekivani razgovor odveo me je do veoma značajnog i dubokog saznanja u meni.
Pre mnogo godina, kada sam bi mali dečak od jedno 8-9 godina, provodio sam nekoliko svojih poslapodneva spaljujući mrave u zadnjem dvorištu kuće. Strašno mi je neprijatno i sramotno setiti se toga sada, ali u tom trenutku nisam imao pojma šta činim. Kopao sam velike kanale u mravinjaku i koristio voštani papir kao baklju, i uz pomoć upaljača palio mrave i njihovo sklonište. Ponekad bih na mravinjak stavljao i iskorištene kartonske kutije od mleka, i pretvarao se da su to kuće koje gore.
Moji drugari su radili slične stvari kako bi ubili dosadu u letnjim danima raspusta, tako da je to za mene tada, bilo sasvim ‘normalno’. ‘Pa šta!’ odgovarao bih kada bi me neko izazvao od odraslih. A onda sam jedne noći sanjao da su vođe mrava došle da razgovaraju samnom. Bili su veoma ljubazni i formalni, poput odraslih, i pokazali su mi razor koji donosim njihovim porodicama. Uništavao sam im domove i mučio članove porodica, a oni su vukli do groblja izgorele i uvrnute ostatke svojih sestara i braće. Takođe su mi pokazali svoje kuće pre nego što sam počeo sa spaljivanjem i mučenjem ovih bića. U danima pre nego što je moja dosada donela ovaj hobi, mravi su živeli u harmoniji. Oni su zajedno radili kako bi gradili, ohrabrivali jedni druge da rade dobar posao, kako bi stvorili sigurnu i snažnu budućnost za sledeću generaciju. Njihova snaga, hrabrost i radna etika su bile veoma impresivne čak i za malog klinca poput mene.
Probudio sam se iz tog sna u znoju i strahu. Osećao sam se užasno zbog onog što sam uradio. Nikada više nisam spalio nijednog mrava niti mravinjak. Prestao sam sa svojim poslapodnevnim hobijem zauvek, i prestao da razmišljam o mravima. Sada, vidim da bi bilo lepo da sam svoje iskustvo i lekciju koju sam tada doživeo, kasnije primenio na sve životinje, ali to nije bilo tako. Mada sam odlučno odbio časove biologije u srednjoj školi, zbog svog protivljenja seciranju žaba. Međutim, do vremena kada sam potpuno odrastao u mladog muškarca, sva sećanja na to iskustvo su nestala.
Mravi koji se mole
A onda, jednog dana, dok sam se vozio do aerodroma na Floridi, vozač i ja smo započeli razgovor. Sve je počelo sa prirodom spiritualnosti, i razlikom između duhovnosti i religije. Nakon nekoliko elegantnih i prosvetljenih filozofija, vozač me je pogledao i rekao:’ Znaš šta? Ja verujem u molitvu. ‘ Zatim je objansio zašto. Ponovo su u pitanju bili mravi- mravi koje je on video u naučnoj emisiji na televiziji. Mravi su, kako je rekao, sahranjivali svoje preminule i molili se. ‘ Ako se mravi mole,’ reče vozač dok smo se pozdravljali, ‘onda za to postoji razlog koji ide višlje i dalje od svog našeg znanja‘.
Čim sam doputovao kući, proverio sam njegovu informaciju. Bila je istinita. Kao u mom snu, mravi su funkcionisali i u realnosti. Takođe sam pronašao sjajan članak sa internet enciklopedije Bugtannica, koji kaže: ‘Oni sade vrtove i bašte, grupišu mlečne bube, regulišu i pozivaju armije na boj, uzimaju svoje robove, i čak sahranjuju svoje mrtve na grobljima mrava.’ Članak koji se jednostavno zove ‘Mravi‘, dalje govori o njihovoj lojalnosti, efikasnosti, organizaciji, žrtvovanju i timskom radu koji dele.
Setio sam se mnogih puta kada sam pogledao kroz prozor aviona, dole na mravinjak ljudi. Automobili koji idu tankim puteljcima, malecke kuće i zgradice na gomili, majušni ljudi, i još minijaturnije životinjice, koji svi žive svoje živote, baš kao mravi, zaposleni majušni mravi, za posmatrača koji leti avionom iznad nemaju nikakvu očiglednu svrhu. Međutim, dole na zemlji, naučimo svrhu tih malih ‘tačkica’ , njihove snove, ciljeve, ambicije i mnogo više od toga. Pitao sam se šta bih još mogao naučiti da sam živeo sa mravima.
Kako je glupo od nas, takozvanih prosvetljenih bića, da mislimo da smo jedini moralni i prosvetljeni na ovoj planeti. Kako ćemo ikad saznati nešto u vezi sebe, ako previdimo svet oko nas? Gde je ta granica između znanja o sebi, i znanja o svetu u kojem takođe mi učestvujemo? Kako bi jedan jedini mrav dobio lično saznanje, a da nikad ne stane i ne pogleda celokupni svet? Veoma je lako biti jako zauzet, i nemati vremena da zastanemo na trenutak i sagledamo celokupnu situaciju, svoj život, i svakidašnjice koja nas okružuje? Da li primećujete živote svih bića- velikih ili malih- koja žive i borave u vašoj okolini? Da li su vam ona bitna? Da li mislite da nam mravi daju lekciju koju bi mogli naučiti, i ako je tako, koja je to lekcija? Šta li sve to uopšte znači?
