Nil Donald Volš - Da li se bliži kraj…

Ili tek počinjemo? 

Razgovori sa čovečanstvom.

 

Veće pometnje u životu kakvog ga poznajemo, se neće završiti uskoro.

Ne pre, I ne odmah posle decembra 2012. godine.

Ne dešava se Kraj Istorije, već Početak Nove Ere; ne Smrt Modernog Društva, već Rođenje Nove Civilizacije.

I zato, život u konstantnom očekivanju nesreće, nervozi, opreznosti, konstantnom traženju bezbednog mesta za život, skladištenju hrane, pripremama za preživljavanje u pećinskim uslovima kako bi prestigli druge ljude, dok se sve strukture, pogodnosti, I tehnologije našeg sveta simultano urušavaju, nije odgovor.

Odgovor je u tome da se ubacite u igru, a ne da izađete iz nje tako što ćete bežati sa igrališta. A igra nije Opstanak, već Igra Stvaranja.

Odgovor je da se pridružite ko-kreaciji veličanstvenih dana koji nam predstoje.

Imam nešto specifično što bih vam svima predložio da zajedno radimo, a toliko je lako da ćemo se pitati zašto nam je toliko vremena bilo potrebno da se bacimo na posao.

Moj predlog je da se svi upustimo u razgovor sa čovečanstvom – onim delom čovečanstva koji lično možemo dodirnuti.

To je to? Razgovarati? To je veliko rešenje za sve probleme?

Da, upravo to. I da, to može biti veliko rešenje za sve. Ne direktno, naravno. Ali indirektno.

Meni se to ne čini kao neko specijalno korisno rešenje.

Može biti, obećavam vam. A sada, dozvolite mi da vam kažem da možete započeti ovaj razgovor sa čovečanstvom tako što ćete jednostavno reći svima da ako ne budemo igrali svoju ulogu, neke od tih stvari zaista mogu da se dese.

Danas, baš kao I pre mnogo godina, isto je kao što je rekao Američki predsednik Frenklin Ruzvelt: Nemamo ničeg da se plašimo, osim samog straha.

Učemu je stvar – I u čemu nije

Kako da nastavimo dalje bez straha, postaće nam mnogo jasnije kada shvatimo da ono što upravo zahvata našu Planetu nije ono što nam se čini da jeste.

U svojoj osnovi, to nema nikakve veze sa politikom, I tako promene u vladi neće učiniti ništa ili vrlo malo da se stvari promene.

U svojoj suštini, to takođe nema nikakve veze ni sa ekonomijom, I zato su protesti u vezi ekonomskih kriza pogrešno vođeni I neće ništa učiniti kako bi se nešto promenilo.

U svojoj suštini, to nema nikakve veze ni sa vojskom I njenom moći, I zato će korišćenje vojske kako bi se izravnali ili rešili problemi biti uzalud.

Možda nam izgleda kao da ima veze sa svim ovim navedenim stvarima, ali zapravo nema. Ipak, ako nemamo pojma sa čim ima veze, I ako smo nevoljni da pogledamo sa čim možda ima veze, mi smo izgubljeni. Ako ne znamo koji je problem u pitanju, kako ga uopšte možemo rešiti?

Da li se bliži kraj?
Da li se bliži kraj?

Ironija je u tome što ga mi želimo rešiti! Nijedna osoba koju znam ne želi da svet nastavi ovako. (Doduše, istina je da postoje I neki likovi koji uživaju u ovakvoj svetskoj situaciji – radosno proklamujući da je to dolazak Armagedona, ili poslednja bitka dobra I zla pred Božiji Sud, gde zamišljaju kako će samo oni biti spašeni – ali većina ljudskih bića žudi da vidi bolja vremena, ne kraj vremena.)

Zaista, svugde gde idem primećujem da ljudska rasa gubi strpljenje sa samom sobom. Mi ne želimo ovakav svet kakav smo stvorili.

Baš kao nezadovoljni umetnik koji stoji ispred svog dela, mi smo odlučili da nismo zadovoljni sa slikom koju smo naslikali.

Takođe smo postali veoma jasni (konačno) da ne možemo slikati bolju sliku koristeći identične poteze četkicom na istim mestima sa istim bojama koje smo I ranije koristili.

Nešto mora da se promeni.

Vreme je da pocepamo platno I počnemo ispočetka.

Upravo je svesnost ono što čini Generalne Popravke Čovečanstva.

Hajdemo po rečnik I pogledajmo tu reč.

Genrealna popravka: detaljno ispitivanje I popravka nečega.

Ah da… popravka nečega. Ne uništenje nečega, popravka nečega. Upravo je to smisao svog ovog našeg vremena na planeti Zemlji. Mnogo ljudi trče naokolo I proklamuje kako je ovo kraj svega.

Nije. Ovo je početak. Ovo je popravka, ne destrukcija našeg sveta I našeg načina života.

A da bi se te popravke obavile, potrebno je da nam bude kristalno jasno šta je neophodno.

Ono što je ovde neophodno nije revolucija na zemlji, već revolucija u umu.

Naše razmišljanje je ono što moramo promeniti.


1 Comment

  1. Liljana

    Ja mislim da ima dosta ljudi koi vole da promene ovaj svet na bolje , barem ja ih znam dovoljno. G-dine Vols , potpuno ste u pravo , covecanstvo je groto nezadovoljno nacinu zivljenja ali ja mislim da je isplaseno jer nezna kako se sve to moze promeniti. Hvala vama,Luizi, i mnogo mnogo drugih predivnih ljudi koji su spoznali nacin kako se moze promeniti sopstven zivot na bolje i tako promeniti i zivot u kosmosu. Pozdrav

Leave a Comment