Sačuvajte Zemlju za svoje buduće živote.
Kako da pronađete svoj blagoslov za danas.
Imam gomilu poznanika koji se opterećuju na dnevnoj bazi sa obrazovanjem svog deteta: Koje obdanište je najbolje, privatne protiv državnih škola, koji kursevi su najefektniji, kakve pripreme za fakultet su najbolje, kako najbolje da upute dete da ide baš na taj fakultet… A onda se ista pesma ponavlja i u vezi njihovih unučadi.
Ali ovi ljudi misle da je ovaj svet zamrznut u vremenu, i da će budućnost biti replika sadašnjosti.
Ako nastavimo da sečemo šume i uništavamo kiseonik, šta će naša deca disati za 20, 30 godina?Ako trujemo naše sisteme za vodu, ako trujemo hranu, šta ćemo jesti? Ako i dalje nastavimo da proizvodimo organski otpad i bušimo rupe u ozonskom omotaču, da li će naša deca moći da žive van kuće? Ako pregrevamo planetu sa efektom zelene bašte, a okeani narastu i poplave obale i ostrva, gde će naša deca živeti? Deca u Kini, Australiji, Africi i bilo gde drugde u svetu su neizbežni stanovnici ove planete. Razmotrite i ovo. Kada i ako se reinkarnirate, vi ćete biti jedno od te dece.
Dakle, kako možemo toliko brinuti o takvim detaljima kao što su fakulteti i obdaništa, kada već sutra možda neće ni biti naših naslednika?
Zašto su svi opsednuti da žive duže? Čemu preokupacija sa nivoom holesterola, dijetama, aerobikom, liposukcijom…?
Zar vam se ne čini da ima više smisla da sad živimo radosno u ovom momentu, da svaki dan živimo svoj maksimum, da volimo i budemo voljeni, umesto da toliko brinemo za svoje fizičko zdravlje u neznanoj budućnosti?
Šta ako nema dalje budućnosti?
Šta ako je smrt otpuštanje u blagoslov?
Ne govorim da treba da zapustite svoje telo, ne kažem da treba da pušite, ili pijete u galonima, niti da koristite supstance i budete beskrajno obesni. Ovakva stanja izazivaju bol, tugu, i nesposobnost. Samo vam kažem da ne brinete toliko u vezi budućnosti. Pronađite svoj blagoslov danas.
Ironija i jeste u tome, da ako prihvatite da ne brinete toliko o budućnosti, da ćete verovatno i živeti mnogo duže.
Naša tela i naše duše su kao kola i njihovi vozači. Uvek znajte da ste vi vozač, ne auto. Ne identifikujte se sa vašim vozilom. Današnje histerija u našoj kulturi o dužem životu je postala potpuno ludilo. Kao kada biste terali svog starog Forda da posle 200.000 kilometara ide još dodatnih 300.000. Telo auta rđa, motor je menjan pet puta, stvari otpadaju sa karoserije, ali ipak, vi odbijate da se predate. A u međuvremenu, iza ugla stoji nova Korveta koja vas čeka da se povezete. Sve što treba da uradite je da nežno izađete iz matorog Forda i uđete u divnu, novu Korvetu. Vozač – duša, nikada se ne menja. Samo auto.
A mislim da vas niz put očekuje možda i Ferari.
