Često kažem da je menopauza izokrenut pubertet. U toku oba perioda, mozak doživljava iste nagle promene hormona. Porast folikostimulišućeg i luteinizirajućeg hormona je razlog zbog čega mnoge devojke osećaju identične nagle promene raspoloženja, kao i menjanje temperature (naleti topline), isto kao i žene koje prolaze kroz period menopauze! U toku nekoliko godina, koliko je obično potrebno za prosečnu ovulaciju da se formira, estrogen koji je u disbalansu zbog progesterona takođe može prouzrokovati identičnu iritiranost mozga, kao što to čini estrogen u toku menopauze.
Bilo da se hormoni uzdižu u toku puberteta, ili padaju u toku menopauze, postoji period od dve-tri godine hormonalne nestabilnosti, a to je veoma pogodna situacija da se ‘počiste’ sve negativne i nedovršene stvari iz prošlosti. Iako nas naša kultura uči da verujemo da su devojčine promene raspoloženja (ili ženina u toku menopauze) prouzrokovana samo nestabilnošću hormona i da to nema nikakve veze sa njenim životom, postoje čvrsti dokazi da je značajni broj konflikata (u odnosima, unutar porodice, sa roditeljima i ostalim stvarima oko kojih se devojka može osećati nemoćno ili besno) isplivava na površinu svesti upravo uz pomoć ovih hormonalnih promena.
Naši mozgovi zapravo počinju da se menjaju u toku perioda pre menopauze. Kao što se naša tela naglo zagreju promenom temperature usled hormonalnih promena, tako isto i naši mozgovi! Ta toplota direktno utiče na temporalni deo mozga koji je odgovoran za našu pojačanu intuiciju. Kako ovo konačno utiče na nas zavisi mnogo od naše voljnosti da načinimo promene u našem životu, na koje nas naši hormoni nagone.
Postoji jednosatvni naučni dokaz za promene koje počinu da se dešavaju u toku perioda menopauze. Razlike u nivoima estrogena i progesterona utiču na temporalni deo mozga kao i na limbični sistem mozga, i postajemo nervozni, anksiozni, emocionalno ranjivi. Konstantna ponavljanja stanja stresa ( u vezi bilo kakvih odnosa u porodici, između partnera ili bilo šta što nas može razbesneti ili rastužiti) uzrokovana su hormonalnim promenama u mozgu kao i u telu.
To znači, da ako se vaša životna situacija – bilo da je u vezi sa decom ili na situacije na poslu, rodbina, muž… – ne menja, onda nerešeno emocionalno stresno stanje može pogoršati predmenopauzalno stanje disbalansa hormona, ili doprineti predmenstrualnim simptomima. U normalnom predmenopauzalnom hormonalnom stanju, mnogo je lakše prevideti one aspekte u životu koji ne funkcionišu baš najbolje, baš kao što ih lako previdimo i u prvoj polovini našeg menstrualnog ciklusa – periodu kada smo najpodložniji dobrom raspoloženju, sreći i sposobnosti da sve negativne stavri ‘gurnemo’ pod tepih. Ali to ne znači da problemi nisu još uvek tu. U pubertetu i u menopauzi, ovi izazovi dolaze na površinu da bi ih konačno rešili i suočili se sa njima.
Baš kao i period pred menopauzu, i pubertet je ‘umreti ili živeti’ period. Pojavljuje se identična žudnja za ispunjenjem i dovršavanjem stvari. Većina devojča ca doživljava svoje prve erotske snove u svojoj 10. ili 11. godini života, kada se nivo njihovog estrogena uvećava. Devojčica ima šansu da se poveže sa svojom svrhom duše, da nauči da sluša svoju intuiciju, i da utvrdi snažni osećaj samosvesnosti u vreme kada njen mozak, kao i telo cvetaju. U roku od nekoliko godina, kada njeni nivoi hormona postanu ponovo stabilni, ona će doseći novi nivo moći i zrelosti.
Jednom kada dosegne menopauzu, biće u stanju da se osvrne natrag na čitav taj proces, i da još jednom, obnovi svoja verovanja i ponašanja, dok ulazi u još jedan period ‘proleća’ – drugu polovinu svog života.
Obzirom da promene koje dolaze sa menopauzom mogu trajati čak i preko deset godina, ćerke obično započnu svoj pubertet u vreme kada majke ulaze u menopauzu. Ovo omogućava ogromnu priliku za isceljenje sa obe strane u odnosu majka-ćerka.
