Henri Ford je imao običaj da govori svojim kolegama, da ne postoji nijedan posao, koji je ne moguće obaviti, ako se podeli na male delove. A kada podeliš posao na manje delove, seti se da dozvoliš sebi pomalo lenjosti u početku. Jer nije važno koliko brzo obavljaš nešto, već da to zapravo obavljaš!
Ironija je u tome, da što sporije nešto kreneš da obavljaš, to ćeš ga brže završiti. Kada prvo pomisliš da nešto radiš teško i opterećujuće, najviše si svesna činjenice da to uopšte ni ne želiš da radiš. Drugim rečima, mentalna slika koju imaš, sebe, koja radiš brzo i besno, nije srećna slika. Tako da onda smišljaš načine kako uopšte ne bi radila taj posao.
Pomisao kako nešto započinjemo da radimo polako, je laka. A lagano obavljanje ti ustvari dopušta, da uopšte počneš da radiš nešto. Te s’toga, to i obaviš.
