Nasilje u naslovu moje nove knjige ‘Ratnik Vremena‘ je namerno tu. Iako rad koji radimo može biti lagan i lak, mi ponekad moramo izvući svoj mač iz korica, i unapred iseći vreme, kako bi ‘izvajali’ periode vremena samo za svoj prostor i svoju tišinu.
Posvećeno vreme.
To je vaš rat protiv ometanja i prekidanja. Jer ako ste u stanju da sprovedete nežni i konstantni fokus na zadatak, nikada nećete zažaliti zbog rezultata.
Kao što je to moj dragi kolega Dušan Đukić rekao u svojoj fenomenalnoj knjizi ‘Pravolinijski Lideršip‘: ‘…mi prestanemo.’ Mi započnemo nešto, a potom se zaustavimo. Dušanova preporuka svojim klijentima je sledeća: Prestanite da prestajete.
Što više prostora otvorimo sami sebi, to više problema rešavamo. Brže postižemo svoje ciljeve. Veliki filozof Volter je posmatrao to na ovaj način: ‘Nijedan problem ne može izdržati pod pritiskom upornog razmišljanja.’
Ključna reč Volterove obzervacije je ‘upornog’. Mi nismo uporni. Mi ne praktikujemo duge, konstantne, uporne, namerne šetnje. Mi ne sedimo u tišini i osami, u prostoru dok problem ne nestane (što bi se konačno i desilo), jer smo toliko zauzeti.
Ili mislimo da jesmo. Ista stvar.
Mi mislimo da smo jako zauzeti, pogotovo danas, kada nas naši telefoni konektuju sa čitavom planetom koja kuka zajedno! Sada smo tako povezani! Nikada više ne moramo da budemo sami!
Ovo je kao dobra stvar?
U većini i jeste dobra stva. Zabavno je i uzbudljivo, kada sedim u svom ofisu u Arizoni, i dobijem hitan mail od klijenta iz Škotske. Telefon zazvoni, ja ga uzmem i proverim poruku.
Međutim, šta se desi kada ja to uradim? Ja sam prekinuo svoj meditativni niz misli, koji je možda bio voz prekretnice do velikog otkrića rešenja za ogromni izazov. Bip, bip, bip! I ja stanem. Ja sam na tragu nečeg predivnog, i stigao bi tu samo da sam nastavio, ali ja stanem.
‘Da li si dobar pijanista? Ne? Pa kako, znam da si uzimao časove klavira, pre kad smo pričali, zar ne? Da? Šta se desilo?’
‘Prestao sam.’
Da li ste se ikad osvrnuli natrag na svoj život i pitali šta bi se desilo da niste prestali? Klavir, strani jezik, studije, davna ljubav, bilo šta.
Menadžment i studije o efikasnosti na radnom mestu pokazuju da jedan sat vremena u kome nas niko nije prekinu, vredi kao tri sata u kojima smo radili regularno – sa povremenim ometanjima.
Ili kako kaže stara izreka, pobednici su fokusirani, a gubitnici rasejani.
Dakle, elemenat ratnika u smislu kako se odnosite prema vremenu, je jednak onome koliko ćete nasilan mačelavac biti, pre nego što počne vaš dan. Koliko mnogo neprekidanog vremena ćete poseći svojim mačem za sebe? Da li ćete biti istinski ratnik vremena? Jer ako hoćete, volećete vaše bezvremeno vreme. Bićete zapanjeni time koliko toga možete stvoriti kada vam vreme nije problem.
Danas putujem drugačije nego što sam to radio nekada. Kada idem na svoj seminar ili govor, ja dodatno ‘uglavim’ ekstra vreme i prostor u svoj raspored tog putovanja. U prošlosti je to bilo sasvim drugačije. Jurcao sam naokolo kao većina ljudi, rezervisao let za natrag i potom odmah na put, čim se govor završio. Trčao sam po aerodromu, telefonirao, slao poruke u taksiju, trenirao sam ljude u letu! Bio sam govornik u letu! To je bila haotična oluja života. Bilo je franatično, i neispunjavajuće, uvek nezavršenog posla i nekompletan. Vodio sam trku protiv vremena, pokušavajući da preteknem sebe samog; pokušavao sam da probijem zvučnu barijeru kako bi mogao stići u svoju budućnost.
Da li znate ljude koji žive na taj način? Oni se trude da žive brže od zvuka. A potom se pitaju zašto nikad nikog ne čuju.
Šta oni to ne mogu da čuju? Oni toliko brzo jurcaju da ne čuju ni dok im univerzum šapuće. A šta im to univerzum govori? Univerzum im kaže ‘da’ bilo šta da pitaju ili traže.
‘Neki ljudi su sebe navikli da žive pod konstantnom pretnjom siromaštva, napuštenosti, i samomržnje ako ne ispune standarde koje su sebi nametnuli. Problem ove motivacione strategije je jednostavan: ako konstantno prislanjaš pištolj u glavu, u jednom trenutku ćeš zaista poželeti da povučeš obarač.’ – Majkl Nil
