Niti možete prisiliti nekog ko je ispod nivoa da postane genijalac.
Još od vremena kada je naučno začeta korporacija izmišljena, u prvoj polovini dvadesetog veka, kreativnost je postala žrtva u korist interesa ‘timskih igrača’.
I to je bilo fer. Na taj način su zarađivali više novca, zbog toga su i primenjivali taj princip.
Danas su korporacije preplavljene sa ljudima čije razmišljanje kontrolišu spoljašnje sile.
‘Ne znam. Šta ti misliš?’
‘Ne znam. Šta ti misliš?’
‘Ne znam. Šta ti misliš?’
‘Ne znam. Šta ti misliš?’
‘Ne znam. Šta ti misliš?’
I tako dalje.
Stvarati ekonomski entitet sposoban da funkcioniše uspešno u sredini gde je nedostatak originalne ideje zgodno nagrađen, stvara bogato, plodno okruženje za razmnožavanje parazita. I to je upravo ono što se dešava. Zato danas imamo milione i milione ljudskih crva koji likuju u Zapadnom Svetu, vode ljubav sa svojim power-point prezentacijama, i hrane se kreativnošću drugih.
Šta se dešava sa ekologijom kada nivo parazita dostigne kritičnu količinu?
Ekologija umire.
Ako si kreativna, ako možeš da razmišljaš nezavisno, ako možeš da usmeriš svoju strast, ako možeš da prevaziđeš strah od toga da možda nećeš biti u pravu, onda te tvoja kompanija treba više nego ikad ranije. I sada, tvoja kompanija ne može sebi da dopusti da se pretvara da to nije tako.
Zato obriši rašinu sa svoje trube i počni da trubiš. Upravo tako.
Kakogod, ako nisi preterano kreativna, onda si u pravoj nevolji. I ne postoji nova uzrečica, niti nova paradigma koja ti može pomoći. Ovo ti možda nisu spomenuli na fakultetu za menadžement, ili tvom fakultetu za biznis, ali…ljudi vole da posmatraju dinosaurusa koji umire.
