Hju MekLiod - 2. Ideja ne mora da bude velika. Potrebno je samo da bude vaša.

Suverenitet koji imate nad svojim radom će inspirisati mnogo više ljudi, nego što će to učiniti njegov sam sadržaj.

Svi mi provodimo dosta vremena impresionišući se ljudima koje nikada nismo ni upoznali. Impresionirani smo nekim iz medija, ko ima veliku kompaniju, uspešan proizvod, najpopularniji film, vrhunski bestseler. Štagod.

A još više vremena provodimo neuspešno pokušavajući da ih pratimo u korak. Pokušavajući da osnujemo sopstvene kompanije, sopstvene proizvode, sopstvene filmske projekte, knjige i šta ne.

Kriv sam po tom pitanju apsolutno. Tokom godina, ja sam isprobao mnogo različitih stvari, očajnički pokušavajući da isčupam svoju karijeru iz čeljusti mediokriteta. Nešto od tih stvari bilo je vezano za biznis, nešto za umetnost…

Jedne večeri, nakon još jednog neuspešnog pokušaja, jednostavno sam odustao. Sedeći u baru, pomalo ‘izgoreo’ od napornog rada i uopšte od života, počeo sam da škrabam i crtkam na poleđini poslovnih podsetnica bez ikakvog razloga. Nije mi zaista ni trebao razlog. Radio sam to samo zato što je to bilo tu, ispred mene, zato što me je to zabavljalo na jedan slučajni način.

Naravno da je to bilo glupo. Naravno da nije bilo komercijalno. Naravno da to nije bilo nešto što bi me igde odvelo u životu. Naravno da je to bilo potpuno i apsolutno gubljenje vremena. Ali u retrospektivi, ta moja frivolna neefikasnost dala je svoj maksimum. Baš zato što je bila potpuno suprotna od ‘velikih’ planova koje smo obično pravili, moji saradnici i ja. Bilo je tako oslobađajuće, za promenu, ne morati misliti na sve to.

Bilo je tako oslobađajuće raditi nešto što ne treba nikog da inpresionira, za promenu.

Bilo je tako oslobađajuće raditi nešto što za promenu nije trebalo da poseduje neki komercijalni ‘šmek’.

Bilo je tako oslobađajuće imati nešto što pripada samo meni i nikom više, za promenu.

Bilo je tako oslobađajuće osetiti suverenitet, za promenu. I naravno, to je bio trenutak, jedini trenutak, kada je svet oko mene zaista počeo da obraća pažnju.

Suverenitet koji imate nad svojim radom će inspirisati mnogo više ljudi, nego što će to učiniti njegov sam sadržaj. Ono kako tvoj suverenitet inspiriše druge ljude da i oni sami nađu sopstveni suverenitet, sopstveni smisao slobode i mogućnosti, će tvom radu dati daleko više moći, nego svi njegovi ciljevi i rezultati.

Tvoja ideja ne mora da bude velika. Samo treba da bude potpuno tvoja. Što je više ta ideja potpuno tvoja, to imaš više slobode da uradiš nešto zaista zapanjujuće.

Što je ona više zapanjujuća, to će se i veći broj ljudi povezati sa njom. Što se više ljudi poveže sa tvojom idejom, to će se više ta tvoja malena stvar pretvoriti u veliku, kotrljajuću grudvetinu.

To je ono što su me moje škrabotine na pozadinama poslovnih vizitkarti naučile.

Odjednom, čitav njen život imao joj je smisla.
Odjednom, čitav njen život imao joj je smisla.

1 Comment

  1. Ivan Ivanić

    Prati svoju inspiraciju. Ko zna šta se krije baš u tebi 🙂

Leave a Comment