Oslobađanje patnji iz prošlosti.
Najveća moć izlečenja ikad.
Nije bitno koliko ste stari, u vama se i dalje krije jedno malo detence kome treba ljubav i prihvatanje. Ako ste žena, ma koliko da ste sposobna i snažna, posedujete malu devojčicu koja je veoma nežna, i kojoj je potrebna pomoć. Ako ste muškarac, bez obzira koliko ste jaki i mačo, u sebi i dalje imate malenog dečaka koji žudi za toplinom i pažnjom.
Kada smo bili deca, ako bi nešto pošlo naopako, imali smo uvek tendenciju da mislimo da nešto nije u redu sa nama. Deca u sebi razviju zaključak, da ako nešto urade kako treba, da će ih tek onda roditelji i staratelji voleti dovoljno, i da ih neće kazniti. U tom dobu, dete misli Nešto nije u redu samnom. Nisam dovoljno dobro. Kako starimo, ova verovanja nosimo sa sobom. Naučimo da odbijamo sebe.
U svakom od nas, pored deteta postoji i roditelj. I većinu vremena, taj roditelj prekoreva dete – skoro non-stop! Ako samo poslušamo svoj unutrašnji dijalog, možemo čuti to prekoravanje. Možemo čuti roditelja koji viče na dete i govori mu šta to radi pogrešno, i na koji način ono nije dovoljno dobro i zaslužno. Potrebno je da dopustimo svom roditelju da bude pažljiviji prema detetu i da ga neguje.
Shvatila sam da je rad sa unutrašnjim detetom najlekovitiji u borbi protiv patnje iz prošlosti. U ovoj tački u našem životu – upravo sada- potrebno je da počnemo da sebe činimo celim i da prihvatimo svaki deo sebe i onoga ko smo. Potrebno je da komuniciramo sa našim unutrašnjim detetom, i da mu damo do znanja da prihvatamo i onaj deo njega koji je učinio sve glupe stvari, deo njega koji je smešnog izgleda, deo njega koji je uplašen, deo koji je blesav i naivan – ma svaki mogući deo nas. Ljubav je najveća isceljujuća moć koju znam. Ljubav može da izleči čak i najdublja i najbolnija sećanja, jer ona donosi svetlost razumevanja tamnim kutcima našeg uma. Bez obzira koliko je bilo bolno naše najranije detinjstvo, ljubav prema našem unutrašnjem detetu sada će nam pomoći da to zalečimo. U privatnosti sopstvenog uma, mi možemo misliti nove misli i birati nove izbore. Misli oproštaja i ljubavi za naše unutrašnje dete će otvoriti puteve, a Univerzum će nas podržati u našim naporima.
Sledi pismo iz moje knjige ‘Pisma za Luiz’, koje će vam možda pomoći da razumete svoje unutrašnje dete:
Draga Luiz,
Odgajili su me roditelji koji su imali vrlo malo ljubavi za sebe i druge. Retko kada su me hvalili, i potencirali moje vrednosti. Umesto toga, konstantno su me kritikovali i ponižavali, omalovažavali, bez obzira koliko sam se jako trudila ne bi li zadobila njihovo odobrenje. I često su se međusobno svađali veoma nasilno.
Kao odrasla žena, ja sam oprostila svojim roditeljima, ali sam se zato našla zaključana u sramoti i krivici, i strahu u kojem sam odgajana. Kako mogu da se oslobodin svih tih negativnih poruka koje su mi usadili u detinjstvu, i da naučim da volim sebe.
Draga Moja,
Postoji mnogo knjiga na tu temu, kao i konkretnih proverenih načina koje možeš primeniti. Samo se otisni i kreni u potragu za odgovarajućim za tebe, i postavi se u okruženje koje te leči i koje ti prija. Takođe možeš se lagano povući u sebe i zapitati Univerzum da ti dostavi odgovarajući sledeći korak u tvom procesu izlečenja. Budi iskrena u svojoj želji da se pomeriš u tačku većeg razumevanja.
Takođe, svakog dana podseti sebe da je krivica samo osećanje koje je povezano sa mišlju da si uradila nešto pogrešno i loše. Sramota je samo osećanje koje je povezano sa mišlju da nešto nije u redu sa tobom.
Iskoristi sledeću afirmaciju: Ja sam savršena, cela i potpuna, upravo ovakva kakva sam. Što više budeš ponavljala ovu istinitu izjavu o sebi, brže ćeš se osloboditi prošlosti.
🙂 Ja sam savrsena,cela i potpuna,upravo ovakva kakva sam.-afirmacija 🙂