Svaka naša misao i emocija stvara našu budućnost. Mi smo ono što mislimo, pa to vremenom postanu naša uverenja, naši principi, gledišta, naša ličnost.
Čovek je sto posto odgovoran za svoj život! Naučno je dokazano, da svaka naša misao praćena emocijom, ima svoju vibraciju, kojom privlači slične misli, a ujedno i naše misli bivaju privučene, sličnom vibracijom drugih. Sve u našem iskustvu je ono, što smo privukli svojim mislima i osećanjima, dobro i loše, prosto to tako funkcioniše.
Sve u našem životu je odraz onoga što je u nama. Ovo je tako jednostavno i stvoreno da nam pomogne, da vidimo čega se bojimo, šta je u nama ograničavajuće, i šta treba da menjamo, kako bi smo bili u harmoniji sa našim unutrašnjim bićem, sa samim životom, suštinom, Bogom.
Šta se dešava, šta radimo?
Sve ono što nam se ne sviđa u našem životu ili okruženju, mi često ne rasčitavamo kao znak naše potrebne promene, nego krenemo lakšim putem (bar nam se tako čini) da kritikujemo i osuđujemo ono što je različito od nas. Sve što nas uznemirava, nervira, provocira, sve za čega nam treba strpljenja, podnošenja i ljubavi.
Primetili ste naravno, mnoge različite ljude u svom životu, bližem i daljem. Ta činjenica ima svoj dublji smisao i razlog. Razlike i kontrasti su neophodni i potrebni.
U svim tim različitostima kroz druge ljude, mi samo još bolje i više možemo da shvatimo i prepoznamo, šta je to što nam se sviđa i šta mi želimo ili ne. Šta je za nas istina, iskrenost, prijateljstvo, lepota, mudrost i mnogo toga. Razlike su tu da nas pokrenu!
Drugi ljudi nas svojim primerom mogu pokrenuti da napravimo neke promene u svom životu. Mogu nas predivno inspirisati svojom kreativnošću, iskrenošću, plemenitošću. Ono što nas u drugim ljudima uznemirava i provocira naše emocije do besa i ljutnje, je upravo znak, da tu postoji nešto na čemu treba poraditi i osloboditi se.
Kada se ljutimo, to znači da nešto u nama nije slobodno, da je ograničavajuće i osoba koja nas nervira je kao ogledalo reflektovala tu osobinu koju je potrebno promenuti kod nas.
Različitost služi, da napravimo svoje izbore a ne da bi kritikovali. Svaki čovek može da živi onako kako želi i to je sloboda, zato je besmisleno kad očekujemo od drugoga da se odreknu sebe i da žive onako kako i mi živimo, jer to nema nikakve veze sa slobodom. Ono što želimo sebi, moramo dati i drugima.
Pustiti ljude da u svoj, svojoj različitosti budu ono što oni žele, a da mi pri tom osećamo mir, a ne nemir. To nam često nije lako ali je neophodno, jer svaka naša kritika nam oduzima radost i energiju. Kada tu činjenicu osvestimo biće nam lakše da razumemo razlike i da ostavimo sve ljude na miru. potrebno je da živimo svoj život i menjamo sebe, jer ionako druge ne možemo promeniti. Osim toga, naučno je dokazano da kriticizam izaziva artritis, obolenje zglobova.
Kad pustimo druge na miru, imamo mnogo više vremena i prostora da se bavimo sobom i svojim životom. Onim što želimo, što nas opušta i čini zadovoljne i srećne, jer više ne trošimo vreme na druge, već smo fokusirani na sebe, svoje probleme, svoje promene, svoj život. Tako ćemo više doprineti da se i oni oko nas promenu, jer kada se mi menjamo, menjaju se i drugi oko nas.
Kritikom se ljudi ne menjaju, već sopstvenim primerom.
Svi mi želimo da uvek imamo osećaj potpune slobode, kad bilo šta radimo ili pravimo neke izbore, a kritika je uvek ultimatum bez slobode, zato to ne funkcioniše. Međutim pravo polazište je krenuti od sebe, ali to zahteva neki napor, rad, pa mi volimo radije da skrenemo svoju pažnju od sebe na druge, da virnemo u živote drugih, pa kritikujemo i osuđujem. Međutim naše nas uvek čeka, tamo gde smo stali, zato poštujmo ljude u svoj svojoj različitosti i pratimo znakove koji nam govore, kako i šta kod sebe možemo promenuti.
Promene su neizbežne, jer nam naše ne slobode, vremenom postanu toliko teške i nemoguće za izdržati. Najveći poriv koji je u nama ljudima je biti oslobođen od bilo kakvih nemogućnosti, biti slobodan.
U sam život je utkana dobrobit za svakog čoveka. Život je večna promena za više slobode!
Sjajan tekst! Lepo napsan, jednostavan i istinit!
Neverovatno koliko je tacan, u svakom pogledu, ali i koliko cesto ljudi to ne vide! Ili procitaju ovakav tekst, nasmese se sa nekim odobravanjem i prepoznavanjem da njuegove isinitosti, ali nastave po starom, jer prosto ne znaju kako da se promene. Nazalost, cini mi se da je potreba za sigurnoscu i izvesnoscu, pa makar ona bila i losa svakodnevica/ odnos, ipak jaca od potrebe za slobodom…
p.s. Jedna mala velika zamerka – fali vam lektor:(
To mi je jedino upalo u oci, i to na nekoliko mesta (zarezi krajnje nesuvisli, 5,pasus- nije ”raSčitavamo” već ”raŠčitavamo”, i padež nije za čega već za šta…). Samo to kad biste se malo potruduli? Nemate šta da izgubite, možete biti samo bolji i kvalitetniji! 🙂
Pozdrav!
(ovo je ponovljeni komentar, jer mi je pukao internet malopre, pa mislim da nije poslat prethodni)
Pozdrav Ivana, hvala ti na lepim rečima i podršci.
Što se tiče lektora, mi baš ne zarezujemo takve stvari. Gledaj na to kao na naš jedinstveni način kako se izražavamo. Ne bismo da se preterano držimo formalnosti, jer bi mogli završiti u košulji i kravati pišući vesti o ratovima, ekonomskoj krizi i nestašici (svake vrste). Mislim da nismo nerazumljivi. Moguće je da ćemo nekad i uzeti lektora, ali i taj lektor će morati da bude malo čaknut 😉
Draga Ivana, Drago mi je što te je ovaj tekst toliko pozitivno dodirnuo i to je jedno važno!
Ono kako drugi nije toliko, jer svako se susretne sa onim što mu daje odgovore, kada je spreman za to, a svako ima svoj tempo, buđenja i razvoja.
Ako je ovaj tekst neverovatno istinit za tebe, to je dragoceno da te je dotakao i klica je krenula da raste.
Želim ti ispunjen i srećan život, pun velikih i malih sopstvenih pobeda. To je tvoj doprinos sveukupnoj sreći i kreaciji.
Srdačno te pozdravljam.
Leci