Ljutimo se što nam je neko rekao nešto grubo, a samo se branio od nečega čime je bio izazvan u sebi. Ako ovako posmatramo, setićemo se da smo i sami mnogo puta tako reagovali, pa će nam biti lakše da razumemo i reagujemo smireno, prijateljski ili ćutnjom.
Ljudi su prema nama onakvi kako im mi dozvolimo, zato je besmisleno ljutiti se, jer je pravi trenutak da nešto promenimo u sebi.
Najlakše je ljutiti se, a najteže promenuti, međutim, ovo drugo je potpuno konačno i oslobađajuće.
Nečija zajedljivost i cinizam ima svoje razloge, ali i mi imamo svoje razloge da se bavimo sobom, svojim životom; a ne nečijim teretom.
Najmudriji odgovor na nečiji negativan stav je: tišina.
Najbolja lekcija je kada nam neko vrati našu sopsvenu lopticu ljutnje mirom ili tišinom, jer nas tako natera da pogledamo sebe.
Ono što je najbolje i najmudrije u ovom trenutku za mene, ne mora da znači da je i za tebe, zavisi u kojoj si tački svoga odrastanja.
Onaj koji se ljuti, je uvek onaj koji očekuje i zahteva, a ne dobija.
Ljuti se uvek nesigurnost u nama, jer joj treba potvrda tuđeg mišljenja radi svoje sigurnosti.
Ljutimo se kad ljudi nisu kao mi, jer mislimo da ne možemo voleti nekoga ko je različit.
Ponašamo se kao centar sveta, a zapravo smo delić koji stvara ovaj svet.
Ovaj tekst mi je trebao, pa sam ga baš zato danas i pročitala. Vraćam se s vremena na vrijeme na stare tekstove na stranici. Nasumično biram stranicu koju otvaram i uvijek dobijem ono što mi treba. Afirmišem: “Otpuštam potrebu da se ljutim i krivim bilo koga, uključujući i sebe”. 🙂
E Tanjuša, baš si me oduševila, što tako nasumično izabereš stranicu.
To je uvek savršen način da dobijemo pravi odgovor!
Super si!
Odlično!