Nisam oduvek znala koliko je esencijalno važno voleti sebe. Usvojila sam kao mlada devojka uverenje, da je narcisoidno voleti sebe i misliti o tome, sve dok se životnim iskustvom, sazrevanjem i saznavanjem iz mnogih knjiga, nije probudilo moje unutrašnje biće i moja svest o tome da sve, ali baš sve u mome životu, polazi od mene.
Polako se budila u meni svesnost, da je voleti sebe početni korak u poimanju svekolike lepote, potencijala i vrednosti sopstvenog bića i sveta koji nas okružuje.
Učimo o ljubavi iz sopstvenog srca, voleći prvo sebe, a tada možemo lako voleti i druge.
Često uslovljavamo ljubav prema sebi, a tako uslovljavamo i svoju ljubav prema drugima, tražeći od njih da se menjaju prema našim potrebama, ne poštujući slobodu, koju hoćemo za sebe a koja jeste suština ljubavi.
Morala sam mnogo raditi na sebi i pobediti mnoge svoje predrasude, pogrešna uverenja i strahove, i naravno da se to nije desilo brzo i preko noći!
Život mi je donosio takva iskustva, koja su bila u skladu sa tim koliko sam bila otvorena i prijemčiva, i šta sam trebala naučiti, i čega sam se trebala osloboditi.
U osnovi svih tih lekcija je najvažnija lekcija, kako voleti i poštovati sebe!
Danas posve jasno znam, da je voleti sebe sve što nam je potrebno, kako bi prevazišli sve izazove i bili srećni, ispunjeni i imali srećan život!
Svako razgrađivanje našeg straha, nelagode, stresa i bolesti, leži u osnovi ljubavi prema sebi.
Voleti sebe, sa svim svojim osobinama i sposobnostima i sa svim svojim ograničenjima i nesavršenostima znači živeti u skladu sa svojim unutrašnjim bićem.
Najbolji lek kada smo u nečemu neuspešni, kada osećamo strah i nelagodu, jeste reći sebi: Volim te, sve je u redu, možeš ti to. Ti si divna i sposobna...i stvari krenu uspešnim tokom.
Nekada sam čitala o tome u knjigama i bilo mi je smešno, sve dok mi nije bilo toliko teško sa samom sobom, da sam poželela da nešto promenim i pokušam drugačije nego što sam do tada.
Tako se stvari obično i menjaju…bude nam jako, jako teško i tek tada pristanemo na drugačije, ali sve je to u redu i normalno!
Vremenom sam se izveštila i često u toku dana pohvalim sebe za nešto što sam uradila , bilo da je to divan ručak ili novi tekst ili rad u mojoj bašti.
Pohvaliti sebe i reći volim te, divna si i ponosim se sa tobom, to je nešto najfantastičnije što možete uraditi za sebe.
Tako raste svest u vama, o ljubavi i prijateljskom i pozitivnom gledanju na svet oko vas.
Time zračite, i mnogi ljudi će rado biti u vašem društvu, razgovarati ili družiti se sa vama. Čovek koji voli sebe, privlači iskustva koja su u skladu sa tim, a to znači veće i bolje prilike u svakom segmentu vašeg života.
Kada volimo sebe, mi smo jedinstven primer drugima, kako biti svoj i srećan.
Sa zakašnjenjem od pola godine mogu samo reći,
ISTINA!
Super si, jedino ti ne verujem da je sa zakašnjenjem, he he he …
A šta je to pola godine, sitnica, tek treptaj vremena…
Uvek je na vreme, jer bilo ti je potrebno da sebi posložiš neke sitnice…
Jedino je važna tvoja radost da si spoznao svoju istinu, Bravo Siniša, jeeeeee