Danas sedim opušteno, u miru svoje sobe i misli su mi se umirile. Osećam kao da sam svuda po malo prisutna. To je ono stanje prijatnosti i opuštenosti, kada ste spremni da budni sanjate.
Svesna koliko mi je udobno i koliko uživam u ovom trenutku, ispijajući svoju kaficu i mazeći svoga psa u krilu, nešto me prenu iz tog sna, jedna misao.
Kako je divan moj život!
Pomalo probuđena iz jednog trenutka, bila sam zatečena tom porukom, i počela sam razmišljati o tome.
Kako je divan moj život.
Nasmejala sam se, i vratila mislima u prošlost.
Setila sam se trenutaka, kada sam se budila sa mrzovoljom i mržnjom prema sebi, kada je svaki dan za mene bio neizvesnost, šta se sve može desiti, i kako sam u tome bespomoćna, jer nisam mnogo toga što drugi jesu, i nemam mnogo toga što drugi imaju, i nemam nikakve sposobnosti, ni talente, i ništa ne znam dobro da radim. Ničega nema u meni što je za poštovanje i pohvalu. Sve što započnem ne polazi mi za rukom da uspešno završim.
Sećam se toga osećaja, kako nisam volela svoj život i sebe. Gledala sam se u ogledalo samo da se eventualno očešljam ili našminkam, ali tada je moje lice na sebi imalo masku, da ne bih slučajno videla emocije koje nosim u sebi.
Vraćam se ponovo u sadašnjost, i lagano stresam sa sebe to vreme skučenosti i beznađa, i kažem sebi.
O hvala ti Bože, na tome što sam postala danas ovo što jesam. Hvala ti Bože jer danas volim svoj život, naprosto sam zaljubljena i oduševljena svojim životom.
Kada čovek nauči da ničim ne uslovljava svoju sreću življenja, onda je lako biti srećan, jer tada je sreća svuda oko nas, na svakom koraku.
U divnom jutru u kojem se budimo divno naspavani…
U oblačnom danu, čije je nebo puno divnih veličanstvenih oblaka, kao stvoreno za šetnu i promatranje…
U igri pasa lutalia…
U trenutku kada svi ukućani sednu za sto da ručaju zajedno…
U redovima neke knjge, za koju vam se čini, kao da je za vas pisana, jer odgovara na vaša pitanja…
U glasnom i razigranom ragovoru školaraca, koji govore o svemu još uvek, kao da je sve moguće za njih, jer nisu zaboravilo ko su.
U cvrkutu ptica i radosnoj igri malene dece.
Svuda gde god pogledamo je radostan prizor, ako ne uslovljavamo tu ljubav nekim svojim ne dostatkom nečega, što još nismo ili nečega što još nemamo.
Kada pogledamo u sebe iznutra, znamo pouzdano da smo uvek činili najbolje što smo znali, pa kako onda sebe da ne volimo, to je besmisleno.
Svesni smo da se stalno menjamo i razvijamo i taj je proces večan, pa kada ćemo voleti sebe ako ne sada i ovde, bez odlaganja.
Smeškam se i dalje pijuckajući svoju kaficu, i gledam u svog voljenog psa Bibja i kažem mu.
Kako je divan naš život, baš se lepo provodimo.
Iskreno volim svoj život, i sa tom mišlju se budim i ustajem svako jutro.
Ti si jedna divna zena. Zasluzujes od zivota sve najbolje i najvelicanstvenije. A siguran sam da to i dobijas. Hvala ti na svemu!
Dragi Dalibore, hvala ti na takvom viđenju mene. Svi radimo na tome da budemo bolji, i da imamo više ljubavi u srcu, kao i ti.
Sama činjenica da si ovde na sajtu, govori da radiš na sebi!
Ja tebi zahvaljujem, što čitaš moje tekstove i što se javljaš. Veliki pozdrav i puno pozitivne energije od Leci.
Leci duso:
ja sve mogu da poverujem,al’ da si ti bila ovakva u proslosti,to NIKAKO NE MOGU!!!
Neverovatno,ali meni je to NEVEROVATNO!
Sa svim tvojim karakteristikama koje danas posedujes,rekla bih da si oduvek bila takva i da te je dragi Bog poslao,da takva kakva jesi pomognes i drugima!
O,Boze dragi neverovatno!
prepoznajem se u mnogim tvojim recima u kojima si oslikala tvoju proslost :-(…
A onda si uzela ogledalo i krenula sa ” Volim te Leci”!
Ja i nemam neke specijalne reakcije dok to izgovaram pred ogledalom,ponekad se rasplacem,a ponekad mi bas nije nista,pa se ptam dal sam normalna i dal to kod mene uopste funkcionise!
I zasto si krenula to da radis?Sta te je nateralo?( pazi sad pocinje bombardovanje mojim pitanjima!)Sta te je “drmnulo”! I samo nakon vezbe sa ogledalom si pocela da budes bolje?Joj svasta bih da pitam!!! Sto birekao Mika Antic:”pripada nam onoliko znanja koliko smo sposobni da pitamo”! Ja izgiboh pitajuci,al nikako da ulijem to znanje u svoj mozak!Previse je komplikovan!:-)
Nego,sta ti mislis Leci da nam napises jednu malu,sazetu pricicu od tom tvom “podizanju” sa dna i koracima koje si pravila! Nesto kao tipa,koncept za ispit!
Znam da sam naporna,ali naprosto MORAM!
Moram naci TO u sebi,jer znam da postoji!
Svima nam ga je Bog podario!
Hocu da kao i ti imam taj osecaj dok ispijam jutarnju kafu!Hocu i zelim! I osecam da dugujem to dragom Bogu i ovoj planeti!
HVALA,HVALA,HVALA OD SRCA!
Evo naše pitalice, uh odakle početi…
Vidi Anita, u tekstu sam namerno izdvojila više tu negativnu stranu sebe, jer sam se toga setila i to je tema eksta.
Oduvek sam ja bila vesela i optimistična osoba, ali sam u isto vreme i osećala bespomoćnost i prazninu u sebi, i stalno tražila to nešto u svemu oko mene i u ljudima oko mene, da me to usreći i da ta bespomoćnost i praznina nestane.. Kao da su u meni bile dve osobe, jedna verujuća i optimistična i ona pesimistična.
Za ovu pesimističnu je bilo više podrške, jer nam je lakše da se prepustimo bez ulaganja bilo kakvog napora i energije, kako bi se izborili za svoje mesto pod sunce.
Ta rupa u meni nije nikako mogla da se napuni i da se ja osećam mirno, spokojno i ispunjeno srećno, čak i kada sam osećala sreću, pomišljala sam , uf šta će doći posle ovoga, znaš ono uverenje koje su nas učil, posle smejanja ide plakanje. Bilo je tu još mnogo toga, što je moju prirodu krotilo i usmeravalo. Vrlo stroga majka, vredna, sposobna, puna disciplne u svemu. Puno puta nisam imala hrabrosti reći šta želim i reći svoje mišljenje. Moja majka je bila veoma snažna žena, psihički i ja sam joj se pokorila u mnogo čemu ali to je bilo više spolja, tako sam dobro naučila da ne pokazujem svoje emocije i da ne govorim puno o tome šta mislim. Bilo kako bilo, moja majka je puno toga uradila iz najbolje namere i najbolje kako je ona znala i kako su nju učili. Puno toga mi je sa ljubavlju dala i vremenom kako sam rasla, ona je postajala sve divnija i divnija prema meni, tako da smo mi došle do ljubavi, potpuno!
Sve sam ti ovo ispričala da shvatiš da je bilo puno faktora koji su uticali na mene ali to je sve bilo dobro i to me je dovelo do toga da sam danas ovakva.
Znaš šta prekidam ovo psanje idemda napišem tekst o tome kako sam počela svoje spiritualno putvanje.
Mislim da ću stići danas da ga napišem, dakle Anita tamo sledi nastavak, he he he
Ko u seriji, he he he ljubim te.
Draga LECI nemam reci kako da opisem reakciju na svaku tvoju napisanu rec jer mi dodje kao melem na ranu!sam te BOG poslao da nas jos uvek neuke izvedes na put svetlosti !Meni je isto kao Aniti tesko poverovati da si ti nekada bila nezadovoljna sobom i zivotom!Ali zato verujem da ce Anita i svi mi poput Anite uspeti ,prvo da volimo sebe a zatim i sve oko sebe i da jednoga dana budemo u prilici drugima pruziti podrsku koju ti nama nasebicno pruzas!!zato ZIVELA LECI i svi RATNICI SVETLOSTI hvala !! 🙂
Draga Snežana,
Ja sam radosna da moje reči tako divno deluju na vas, to me jako uveseljava i ispunjava. Uvek ako mogu nešto doprineti i pomoći, ja to jako rado radim, jer volim ljude i volim da se družim.
I meni su mnogi ljudi pomogli u mome napretku i razvoju i vrlo nesebično.
Isto tako su mi pomogli i oni ljudi, koji su me povredili, jer su mi pokazali gde i u čemu treba da menjam sebe, tako da sam i jednima i drugima zahvalna, kao i vama koji dolazite i čitate ove moje misli koje stavljam na papir i svojim prisustvom me motivišete i inspirišete da uvek nađem nešto u sebi o čemu bi pisala.
Od srca ti hvala na toplim rečima ljubavi i prijateljstva. Voli te Leci.
Hvala Snezana i hvala Leci….uf…procitah tekst na sajtu…emocije su isuvise jake,tako da mi je tesko bilo sta vise reci…
Anita, nije ni važno da nešto iskomentarišeš, važno je da ima reakcije u tebi, super!!!!!!
Jeeeeeee…
Draga Leci, tako si lepo opisala svoj Život da sam i ja počeo da ga volim.
Vrlo dobro Leci, ma kakvo vrlo dobro. odlično.
Tvoj način pisanja, stil, odabiranje tema i lakoća prenošenja na druge su za svaku pohvalu.
Posebno mi je drago da si prepoznala svoju ulogu u Životu (u ovom trenutku življenja) i na odličan način pomažeš velikom broju ljudi. Znam koliko su svi zahvalni.
Znam da bi mogao dugo da pišem ali u isto vreme znam da nema potrebe jer svi znaju ko je Leci.
U ime Ljubavi i Svetosti samo napred.do uspeha naseg cilja.
LOVE & LIHT
Žiko, čim počnem da čitam tvoje pisanije, uvek pored tvoje pitke mudrosti ima nešto šaljivo i zabavno i moram se nasmejati, he he he…
Ma jedva je moj život stao na ovo malo parče papira, he he he napisala sam ono ključno, što me je vodilo, da kažem…putem…
Da ti iskreno kažem Žiko, ja kada sednem za moj lap top, nikada ne znam šta ću da pišem, naravno ponekad ima izuzetaka ako me neko nešto pita a to traži puno reči onda napišem tekst na tu temu ili ako me nešto u meni potera, neka misao, moje unutrašnje biće. Sednem ikažemsebi, e Leci šta je u tebi sada ono najglasnije što osećaš, hoćeš o tome da pišeš…i tako krene…
U srednjoj školi sam jako volelada pišem i moja profesorica mi je davala puno ljubavi i podrške u tome ali sam vemenom to zapostavila, već kako to radi sav normalan svet, he he he
Međutim imam ćerku, koja je moj prijatelj i veoma uporna, pa je navalila na mene da pišem, i tako je to krenulo.
Mislila sam da to neće niko čitati, he he he pisala sam onako, o čemu razmišljam, onako za sebe, ali sada imam živi osećaj da komuniciram sa ljudima svojim pisanjem, i to mi je velika sreća, jako velika i ispunjavajuća.
Da, to je moja uloga, koju sam tražila da mi se pokaže i hvala Bogu jeste!
Žiko, zahvalna sam ti što si prisutan na ovom sajtu i što postojiš. Neka si nam zdrav, veseo i srećan.
Predivno je zapoceti dan sa ovakim pozitivnim emocijama 🙂
Snežana, pa neka počne najlepše…srećna i vesela nam bila.
Zašo crna Leci, izvini, zašto plava Leci da se smeješ? Baš sam ozbiljno započeo s klinca sam zaključao u podrum da bih mogao da ozbiljno pišem.
E sad si ti mene nasmejala sa svojom inspiracijom za pisanje. Neverovatno ali ja tako radim u većini slučajeva, započnem i nemam pojma ni kako će se završiti niti šta ću pisati.
Ovaj moj KLinac i ja smo se skoro posvadjali, treba nam tvoja pomoć. On tvrdi da je ona tvoja slika na forumu snimljena na Petrovaradinskoj tvrdjavi i kaže da je prepoznao taj ćošak. Objasnio sam mu da to nije nikakav ćošak već terasa na lakat i da nije u pravu. Rekao sam mu da to meni liči na Budvu i Sv. Stefan ali ne vredi. Tvrdoglavo magare kao da je to od mene nasledio. Gde je to snimljeno?
Puno pozdrava od magareta i magarca, htedoh reći od nas dvoje.. Kiss
Žiko, imaš energiju koja podstiče na smeh i to je super, super, ako mene pitaš!
Iju, sada ću ja da kažem crni Žiko pa gde u podrum Klinca, kuku lele, he he he , dobro ajd sad ako si baš morao, samo nemoj često, he he he
A u vezi inspiracije eto i ti isto, hehe he
Kaži Klincu da je to Petrovaradinska tvrđava, kada je još bilo Panonsko more, he he he da se ne žalosti…
Inače to je u Ulcinju, pre pet, šest godina, divna tvrđava i prekrasan pogled…
Moj brat ima nedaleko od Ulcinja kuću, pa smo išli jedan dan u šoping, he he he ..i da se slikujemo, he he he za uspomenu i dugo sećanje…do konačnog buđenja u petu dimenziju, he he he
Šta ćeš život stalno čini čuda, fala Bogu da je tako!
Pozdrav za obojicu od Leci.