Vina - Uživate li u kontrastima?

Ova rečenica me je uvek nervirala dok sam gledala DVD predavanja Abrahama, i slušala Ester kako pita, na početku svakog izlaganja, publiku: Da li uživate u kontrastima? Aaaaaagggh! Pomišljala sam: Abraham, kakav prepotentni bitch! To mi je na početku mog otkrivanja Zakona Privlačenja bilo neshvatljivo, isuviše širok pojam. Nisam to razumela, nisam mogla shvatiti, i nisam bila na tom nivou. Ne volim da koristim reč ‘nivo’ i tako te podele, ali stvarno je u pitanju nivo svesti i dovoljno životnog iskustva, iskustva sa svesnom primenom Zakona Privlačnosti.

Da počnemo od početka: šta je to Kontrast?

Kontrast bih najlakše objasnila kao nešto što mnoooogo želimo, trenutno nemamo, i u svojim grudima osećamo ‘bol’ zbog toga. Znate taj osećaj? Sigurna sam da ga znate. Svi smo ga iskusili u vezi raznih stvari tokom života. Kada vidimo nešto što bismo želeli a nemamo još, i onda patimo.

Takođe, kontrast je i nešto što nam trenutno smeta, neko neželjeno, neprijatno stanje koje nas okružuje, a koje bismo želeli da je drugačije, da je bolje, lepše. Recimo naša stambena situacija, zdravlje, naši odnosi sa partnerom, sa roditeljima, način kako nas tretiraju na poslu….Znači kontrast obuhvata baš sve, ne mora obavezno biti neka materijalna stvar, može biti i emocija, odnosi, naš izgled…

Pametan čovek se sada logično pita: Pa kako da uživam u kontrastu kada je kontrast patnja, žudnja za nečim što nemam i što ni ne znam kako ću da pribavim? Znam. Definitivno je ‘teško’ voleti kontrast i zgotiviti ga na prvu loptu. Niko ne voli kontrast zato što je neprijatan. Međutim, on je tu sa razlogom, i što ga pre prihvatimo, to ćemo pre manifestovati SVE što poželimo. Bez izuzetka. Uvek. Mene je u početku jako nervirao kontarst i uopšte činjenica da ja sad treba da ga zavolim. Uf! Kako da ga volim kad je grozan?? Ali sada shvatam, da ga nisam mogla lako voleti i ceniti njegovo postojanje jer sam tada bila mnooooogo više koncetrisanija na svoje trenutno stanje nemanja, na tu bol u grudima, na žudnju, na svoju ‘jadnost’ i ulogu žrtve. Previše sam se bavila pitanjima: a kad će, a kako će, a ko će, a koliko još dugo da čekam, a zašto baš meni da se dešava, a kako drugi, a šta ako već ostarim, a šta ako se ne ostvari…i tako u beskraj. I naravno, pored takvih misli, većine takvih misli, nisam ni mogla uživati u kontrastu. To je bilo nemoguće. Zašto? Zato što je kontrast ustvari jedna plemenita, korisna stvar za nas i ceo ovaj svet. Kontrast nas gura napred. Tera nas da napredujemo, a zavoleti kontrast znači PRIZNATI SVOJU MOĆ. Priznati i prihvatiti da je sve ustvari već tu, sve što smo ikad poželeli stoji u našem vibracionom skladištu i čeka na NAS da dopustimo to sve, svu tu divnu dobrobit. A mi to možemo, mi možemo to sve dopustiti, samo treba da se opustimo i verujemo životu, i fokusiramo se na ono što želimo.

Kada spoznamo nešto što želimo a trenutno nemamo, ne smemo pomisliti: Ah, još jedna stvar koju nemam! Život je sranje! Dođe mi da se ubijem!

Nego moramo posmiliti: Ahaaa! Ovo je tako fantastično! Hoću i ja! Jer čuješ Univerzume: ja hoću ovo! I jeste, trenutno ga nemam, ali ga jako želim, i svojim radosnim stanjem duha i vibracije koja prihvata ono što je trenutno oko mene bez osude, ja to manifestujem u svoje iskustvo. Ovo mi dolazi. Lako i nečujno. Dok trepnem već će biti tu. Ja verujem životu da obavlja sve što je potrebno za mene i sve što poželim dostavlja mi. Sve je u savršenom redu. Sve se dešava za moju najveću korist. Divno je videti toliko nasmejanih, bogatih, srećno zaljubljenih ljudi! Hoću i ja to! To je dostupno i za mene. Ako oni mogu, onda mogu i ja, ja zaslužujem isto to, ma još i bolje! Hvala im, jer bez ovih prizora tuđeg izobilja nikada ne bih ni znala da tako nešto postoji. Ah kako je divno osetiti jačinu ove želje, kontrast je moj prijatelj.

E tako se obraća kontrastu! heheheh Samo naravno, nismo odmah u startu na tom nivou da smo baš tako prepametni i prosvetljeni, barem ja nisam bila takva. Prvo samo govorim prazne rečenice, sa prikrivenom dozom ogorčenosti i hejta, i onako, dosta tiho i retko izgovaram: Da, da…volim kontrast.

A kasnije, nakon pet godina ja živim kontrast svaki dan sa radošću bez i jedne trunke svesnog otpora. Ne borim se protiv kontrasta, potpuno ga prihvatam i shvatam da tako funkcioniše ovaj univerzum. Shvatam da kada želim – ja idem napred, rastem kao osoba, a želeti ne mogu dokle god ne osetim kontrast, potrebu za nečim, dakle, kontrast je dobar za mene. Jer ne definiše mene ta žudnja i bol u grudima, želja za nečim, mene definiše moje stanje vibracije koje dopušta, i moje nastojanje da stalno radim na tome, svakog minuta u toku dana. Najjasnije i najjače poželim baš u trenutku najgoreg i najbolnijeg kontrasta – osećanja nemanja nečega što želim najviše na svetu.

Znači, kontrast sam po sebi nije nikakvo zlo, samo ga mi činimo da bude takav za nas. Ako prihvatimo da nam dolazi sve što poželimo u srazmeri koliko dopuštamo, za nas nema granice i ‘zli’ kontrast gubi na težini, nije više naš problem. I u suštini, sve manifestacije dolaze brzo, kasne samo onda kada imamo otpor, kada ne dopuštamo, kada se borimo, upiremo, i pitamo sva ona glupa pitanja kao ja gore.

Recimo, u najgorim periodima svog života, hranila sam se starim pecivom iz džaka, znate ono, hm, možda i ne znate, u pekarama imate da kupite stari hleb i pecivo u džaku za 150 dinara. Malo je ubuđalo, malo je skoreno, malo je prljavo, ali niste gladni. Osećaj dok to jedete ne može se opisati, to se mora iskusiti 🙂 hahahah Ja se smejem sada, ali tada mi nije bilo sve jedno. Isečena struja, bez posla, bez perspektive, bez ostvarenja, potpuno zbunjena, dugovi veći od kuće, nikakva konkretna nada na horizontu. Dno.

Tada, želja koja se rodila u meni, raketa koja je turbo brzinom ispaljena iz mog srca nadjačala je svu moguću patnju koju sam osećala u tom momentu. Tada sam najjasnije osetila šta želim, i koliko jako to želim. Fokusirala sam se na radost, na ono što je lepo u mom životu, pa makar to bila jedna stvar, ali u nju sam pogledala, i gledala, i gledala…Bila sam srećna kada bih našla komad peciva koji je u ‘dobrom’ stanju da ga podelim sa svojima. Fokusirala sam se na zahvalnost na svemu onome što sam imala, ruke, noge, zdravlje, savršeni partner, dragi ljubimci, Luiz Hej, Abraham, i tajna o Zakonu Privlačenja koju su mi otkrili.

Znači, kontrast je bio tu, drmao je ceo moj svet uzduž i popreko, pomerao je planine u meni, emocije su bile 100 metara visoko, pa 1000 metara u ponor, i tako svaki dan. Ali sam vremenom prihvatila trenutno stanje i na njega gledala samo i isključivo kao na posledicu starog načina razmišljanja, i period u kojem sada trenutno boravim menjajući svoje misli u pozitivno i dopuštajući dobrobit koja mi dolazi. Danas sam zahvalna beskrajno na svim tim ponorima i emotcionalnim krahovima doživljenim u prošlosti, jer su mi upravo oni pomogli i omogućili da imam i jesam sve ono što sam danas.