Postoje periodi u našem duhovnom napredovanju, kada nam se čini kao da je sve utihnulo i stalo. U čudu smo, kao da iz nekih nepoznatih razloga stagniramo.
Ovo je veoma prirodan i dragocen period, kada se sve sleže i preraspoređuje unutar našeg bića. Prosto naše biće upija, absorbuje nove i dublje istine, koje smo otkrili i koje dolaze sa dubljeg nivoa svesti. Nekada je to praćeno našom svesnošću, a nekada prosto odjedanput smo svesni nečega, na jedan novi zapanjujući način, koji je fascinantan u svome otkriću, i tako radostan i svež.
Ovo je zbog toga što Istina poseduje čistu magnetičnost Izvora.
Svesni smo da je Izvor čista ljubav i svetlost, onda nije čudo da je otkrivanje istine u stvari otkrivanje Izvora, toliko privlačno, oslobađajuće i ispunjavajuće.
Svaki put kada nastane stanje mirovanja u našem napredovanju, otkrivanja unutrašnjeg bića, sopstva, dobro je biti miran i tih, i pustiti koliko god je potrebno vremena da se prihvate i upiju nove istine.
Budimo zahvalni na ovim periodima, jer oni znače da napredujemo, i da se krećemo u dobrom pravcu!
Ponekad sam prebrza, pa ne shvatim taj period baš tako, nego se upitam ” šta nije u redu samnom?”, ali sve manje doduše. Ja prosto mislim da postoje tihi dani, ali ovo tvoje objašnjenje mi se svidja.
Tako je DenVik, sve manje i manje bravo, ali upravo to pitanje šta nije u redu samnom, zaobilazimo mirom i tišinom koji je potreban da apsorbujemo “novo” u nama.
Hvala ti i pozdrav!