Svest u nama kreira vatromet težnje, čežnje, ludost vapaj, suze i smeh, da bi se podigle vibracije bića, koje traga za istinskim sobom.
Sve to da bi se upalila i razgorela vatra za slobodom, koja raste i raste, ponekad kao osećaj najhitnije potrebe, kao daha, ponekad očaja, ponekad kristalno jasne spoznaje, da smo tu baš gde trebamo biti, ili da zapravo ništa ne znamo, jer i ne trebamo znati, već biti, Ja Jesam.
Otkriti to u sebi nije nikakvo znanje, već otkrivanje i spoznavanje, osećaj čiste intuicije!
Mi ne trebamo biti ljubav, mi jesmo ljubav. Mi ne trebamo živeti, mi jesmo život, jer nema nigde nešto izvan nas što nam fali, sve je već tu u nama.
Sada smo sve to već, jedino identifikujući se, verujući da smo sve što mislimo i osećamo, nas drži iza čarobne zavese.
Mi smo svest, a svetlost je sjaj našeg istinskog bića, to si ti jedino i sve ostalo nisi.
Dokuči i prepoznaj vatru unutrašnjeg Bića, koje te vodi i voli, jer je Ljubav.
Mi smo svest, a svetlost je sjaj našeg istinskog bića… Svetlost izranja u trenutku kada se cini da je najveci mrak… Hvala Leci.. 🙂
Jeste Dejana, izranja i kad je najveći mrak, kad iskreno srce zavapi…
Hvala puno!
Kad iz Uma spustimo se u Srce oseticemo bas to “Mi ne trebamo biti ljubav, mi jesmo ljubav. Mi ne trebamo živeti, mi jesmo život”.
Hvala Leci, saljem ti suncani zagrljaj iz BG-a
Jaco draga,
Kako je lepo i divno kada je jasno!
Vidim da ti je kristalno jasno, divno!
Pozdrav tebi, Beogradu.
Onaj ko hoće da bude mudar, jer je prošao sve nauke i upućen je u spoljašnju mudrost, nikada se neće udostojiti da pronikne u tajne Božije i da ih spozna, ako se prethodno ne smiri… odbacujući zajedno sa umišljenošću i tako dobijenu učenost
(sv. Simeon Novi Bogoslov)