Posmatraj sebe, jer ako želiš biti srećan moraš znati šta ti fali.
Posmatraj sebe iskrenim srcem bez krivnje i gneva, jer sve može lako da se promeni kad znaš šta jesi, a šta nisi.
Najveća od svih škola je tvoje životno iskustvo, koje je jedinstveno i neponovljivo, zato nema potrebe da se poređuješ, ili takmičiš sa bilo kim.
Posmatraj sebe objektivno, jer ti si taj koji mora da vidi ono što želiš da menjaš.
Posmatraj sebe, jer će to produbiti tvoja sagledavanja i proširiti tvoje srce.
Posmatraj sebe i nepitaj se koja su rešenja, jer samo posmatranje će ti dati odgovore u pravom trenutku.
Ne beži, ne strahuj, dozvoli sebi da pogledaš unutra i oslušneš svoje istinsko Biće, šta ti govori.
Posmatraj sebe i ne tuguj, sve su to samo tvoja iskustva, a iskustvo nisi ti. Ti si sam izraz Života, koji može šta god poželi.
Ha, koliko smo realni posmatrajući sebe? 🙂
Naravno draga Dudo, svako po svojoj volji i savesti ali sve se vraća sve se plaća, pa kad dosadi, ljudi se probude iz zimskog sna…
Lepo receno. 🙂
Hvala ti Lord.Drago mi je da te je nešto taklo.
-Gdje me nade-
Hvala,
Eto nađoh te, he he he
Hvala što se javljaš.
Placam,placam…bas skupo placam!!!
Kad prođe još malo vremena, videćeš da sve što si dobila nema cenu!
U svakom iskustvu se krije bogatstvo, ali ga ne vidimo odmah, već vremenom. Ljubi te Leci.