Kada bi nas neko pitao da nabrojimo svoje vrline, većina bi bila u problemu zbog toga, ali zato kada bi nas neko pitao da nabrojimo svoje mane, pa to bi većini išlo kao pesma. Ne bi bi bilo dovoljno papira da sve to napišemo!
Zato hajde da pogledamo malo bolje i malo bliže, šta su to naše mane!
Znam da je to ono u šta ne volimo da gledamo i zalazimo, i što smo naučili dobro da prikrivamo, čak i od sebe samih, ha ha ha …
Međutim, danas ćemo zajedno virnuti u to područje, i pogledati sve izbliza.
Dakle, mane su sve ono što ne volimo kod sebe i što nam smeta da bi bili zadovoljni, srećni i savršeni…Jel tako?
Naravno da će te se složiti samnom!
Pokušaćemo ovog puta naše mane da pogledamo sa pozitivne tačke, da dobro ste čuli!
Naše mane, tj nedostaci do našeg savršenstva…mogu biti različiti. Mogu biti psihološki ili fizički. Međutim kakvi god bili, postoji razlog zašto su tu, jer oni imaju svoju svrhu, kao što sve na ovom svetu ima svrhu. Naše mane nisu slučajno zalutale u nama.
Svrha naših mana je da nas uče svojim vrlinama. Mane su naši vrhunsk učitelji. Svaka naša mana nas uči nekoj vrlini.
Ukoliko je naša mana debljina, ona nas uči da budemo opušteni u životu, da verujemo sebi i životu i da uživamo u hrani, jer je hrana naš verni prijatelj. Pokreće se svest o tome da svesno uživamo u hrani i životu, i da uživamo u svokom zalogaju a na prvom mestu da prihvatimo i volimo sebe iako nismo po opšte prihvaćenim merama sveta mode.
Ako je naša mana ogroman ponos, on nas uči vrlini da ne znamo sve, i da ne možemo kontrolisati sve, i da ne moramo to raditi da bi bili prihvaćeni, voljeni i srećni. Uči nas da postoje druga i drugačija mišljenja, ali da možemo prihvatiti i voleti i ono što je različito.
Ako imate manu da nagomilavate i skupljate gomile stvari u vašem domu, to vas ući da ništa izvan vas ne može vas učiniti sigurnima, već jedino vi sami u sebi, svojom snagom i verom.
Ako je vaša mana, manjak samopouzdana, ona vas uči da izgradite sebe i budete jaki i snažni u sebe. Uči vas da poželite biti jaki i snažni, jer mana uvek priziva vrlinu u vama.
Ako imate velike uši, ili mala tanka usta, ili veliki nos, i ne volite sebe zbog toga, sve je to izazov vašoj svesti, vašim mislima koje se prepliću u suočavanju sa situacijom kakva jeste i vodi vas do toga da pogledate bolje da li ste vi vaše velike uši, vaša mala tanka usta i vaš veliki nos, ili ste nešto mnogo, mnogo više od toga. A šta je to! To je, da ste svetlost Božanska, i da je lepota stvar unutrašnjosti vašeg bića, a ne nešto što je samo fizičko. Vi ste dete Božije, veličanstvene lepote i snage. Svi vaši fizički nedostaci vas uče da bolje pogledate u sebe i vidite vaše istinske vrednosti, ono što zaista jeste!
Mana je ispit naše svesti da volimo i prihvatimo sebe, da učimo!
Mane pokreću naš napredak, zato im se zahvalimo, jer onaj ko te najviše nauči, najvećiti je prijatelj. Zar ne?
Osetimo duboku zahvalnost prema našim manama, jer iz njih rastemo!
Eto, pronašli smo zajedno razlog zašto možemo voleti i biti zahvalni našim manama.
Bravo mi!
Eh, draga moja Leci, jos jednom ti hvala.
Ovo je mila DenVik za tebe, i za mene, i naravno za sve….podsećanje!
Rekla bih da je teze izboriti se sa ovim unutrasnjim manama,koje su nam ponavljane ili smo ih mi sami ponavljali dugi,dugi niz godina…pa su pustile korenjeeee,ima da se cupa i da se cupa…Jako je tesko i treba puno rada,truda i ne odustajanja…ali se nadam da je,ipak,moguce!
Mila Anita,
Kada čovek pogleda svoje mane u globalu, rekao bi…ups…kako ovde ima puno posla, ali to je kao veliko spremanje. Ne možemo sve odjedanput, već deo po deo spremamo i kada je sve gotovo, mi srećni ipresrećni. Tako je i sa duhovnim spremanjem, identično. prvo spremamo ono što nam najviše smeta i čega smo najviše svesni i tako korak po korak, pa tada ne izgleda kako je to jako teško….
Najveće opravdanje koje ljudi koriste, pogledaju se u ogledalu ili ovako napamet i kažu sebi…auuuu…ovde ima mnogo kada ću ja sve to…ma ne mogu ja to…nemam snage za to, ali kada bi spremali deo po deo, ovo se ne bi desilo.
Sve ovo ože biti zabavno….
Ljubi te Leci.
♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
Draga naša Leci…Puna ljubavi,razumevanja prema svemu i svima…Čak i na mane gleda očima ljubavi i u njima vidi lepotu,priliku za napredak,dar koji će nam pomoći da budemo bolji,da damo od sebe više,da stignemo dalje…Lepo je videti sliku sveta viđenu tvojim očima i oslikanu tvojim rečima…
♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
Ti uvek pišeš u skladu sa tvojim imenom Sunny Day, jer tako i vidiš.
Verujem da u svakom iskustvu postoji nešto što učim, kakobi prevazišli svoja ograničenja i to je to! Posle toga uvek osetimo veću slobodu u svome biću.
Rećiću ti jedno, ti isto vidiš slik ovog sveta kao i ja, samo nas ja obe podsećam na onošto već znamo.
Ljubim te.
Lepo je imati nekoga kao što si ti,ko nas svakog dana na tako divan način podseća na ono što je bitno,a što ponekad mi sami možda i zaboravimo!
♥ ♥ ♥ 🙂 ♥ ♥ ♥
…..kako ih ti Leci pronadje za tili cas 🙂 a ja ih potisnula,skroz onako,kao da ih nema….i sad,evo ih plivaju na povrsini kao baloncici….i prihvatila ih onako kao moje rodjene ili stecene,sve jedno,pa moje su mislim ja,kad one,covece,vidiis ti na SPECIJALNOM ZADATKU 🙂 🙂 🙂 A ko bi rekao…prestala sam gotovo da mislim na njih,a sada moram da im posvetim paznju,pa red je prijateljima su u mojoj kuci,koju mi je Stvoritelj poklonio,uvek vrata sirom otvorena.Izvinite dragi moji sto sam Vas na tren zanemarila,ali volim Vas jer ste iskreni i pravi i meni na korist……..:)HVALA LECI……I u malo da zaboravim VOLIM TE 🙂 🙂 🙂
Ha ha ha na specijalnom zadatku, e duhovito od tebe
Tako je Jamina, pozdraviti prijatelje sa ljubavlju i zahvalnošću, i tada će se lakše sve rastvoriti i vratiti svetlu, jer kako se nešto može promenuti, što ne vidimo.
To ne znači da se trebamo time baviti i analizirati do sitnih crevca, ali videti, biti svestan, razumeti i pustiti…svetlu, Bogu, to je putanja!
Ljubim te.
Tek kad zavolimo svoje mane shvatit ćemo da ih uopšte nemamo zato što smo već savršeni.A kao takvi ne trebamo se nikome dokazivati i tada mane gube značaj jer to je samo još jedno egovo oružije da nas drži na uzici.
Tako je Daco, savršeno rečeno, ne bih ništa dodavala.
Super si!
Draga Leci ,ja sad imam konfuziju pa te molim da mi pomognes i pojasnis.
Elem ,obzirom da sam tip koji skuplja i nagomilava stvari,mislila sam da sa tim treba da se borim i da tezim da sve vise rasciscavam da bi mi nove stvari dolazile u moj zivot a to mi tesko pada i sad ispada da me bas to uci da me nista izvan mene ne moze ciniti sigurnom vec ja sama u sebi, svojom snagom i verom.
Lepo i hvala!
No.ako se nesto voli kao dragi prijatelj koji i dalje treba da te uci i podseca kako ga onda mozes odstranjivati od sebe i zeleti da ga se oslobodis?????????????
Upomoc draga moja,ljubim te.
Draga Najzad, ovo je vrlo lako ne brini!
Naravno, da je sasvim u redu da težiš da se oslobađaš stvari, kako bi na to mesto došle druge, a usput možeš mnoge obradovati, svojim darovima.
Da bi došlo do toga, dragoceno je voleti svoju manu sakupljanja i ne shvatati je kao svoga ne prijatelja, već prijatelja koji pokazuje šta radiš, i koji ti pomaže da sagledaš i bideš svesna uzroka, a to je nagomilavanje stvari, kako bi se osećala sigurnom i bezbednom.
Da bi se sve to pokrenulo i desilo, sva ta promena tvoje uslovno da kažem mane je, da je ne dočekaš na nož, da nemaš negativne emocije prema njoj, jer to je isto deo tebe koji trebaš prihvatiti i voleti. Da bi se nešto rastvorilo, mora oslabiti, a za to služi ljubav, ona rastvara u svetlo naše mane.
Kada kažeš sebi, ok meni je važna sigurnost i bezbednost, ali ona ne zavisi od ovih stvari koje gomilam, to me ne čini sigurnom i bezbednom, čini me moja unutrašnja snaga, moja svesnost, razumevanje, moja povezanost i usklađenost sa mojim svetlom, mojom dušom, ja sam već sigurna i bezbeda!
Tada počinje proces čišćenja tvoje osobine koja ti smeta.
Hvala mojoj mani za nagomilavanjem stvari koja mi je pomogla da sagledam uzrok i povežem se sa svojom snagom u sebi, koja je istinska sigurnost i bezbednost.
U mome svetu sve je u savršenom redu, ja sam bezbedna i sigurna.
U mome srcu je moja istinska snaga i svetlo, koje je uvek samnom.
Verujemda će ti sve biti jasno, ako ne javi se.
Ljubim te.
Po ovom spisku ja mu dođem ponosna, ali i tvrdoglava, svojeglava, svašta još nešto. I jeste lepo kad postaneš svestan svog omota i svoje biti. Ima tu još kopanja 🙂 , pa šta, ionako je poenta u putu kojim se ređe ide i odlučila sam( jednoglasno 🙂 ) da uživam u putovanju.
Bravo DenVik, to se traži, uživati u putovanju. I onako smo besmrtna bića beskraja, cilj je u samomputovanju.Što više zanimljivosti i radosti!
Život je igra Božanska!
Ja volim sebe i dopustam sebi da ponekad imam i mane. Jedna od mojih afirmacija 🙂 divan tekst Leci kao i uvijek :-*
Tako je Biljana, voleti sebe i sa manama!
Hvala ti puno!
Mnogo mi se svidelo kako ste čak i mane (ono što bi trebalo da bude naš lošdeo) prikazali u jednom dobrom svetlu i to me je podsetilo na Luizino predavanje kada priča o sumnji kao o službeniku koji radi za nas.Mnogo je dobro to objasnila ,ali kao i uvek sve prave i dobre stvari su vrlo jednostavne.
Veliki pozdrav za sve Ratnike Svetlosti
U ovom dualističkom svetu u kojem živimo sve ima svoje drugo lice. Uvek sa jedne tačke posmatranja, učimo da dođemo do druge tačke i budemo to što već jesmo. Svo to putovanje je unutar sebe, sve dublje i dublje, tako da i ono što nazivamo manama i lošim osobinama, ima svoju namenu i dobru ” službu”.
Veliki pozdrav Jassy!