U haosu misli niti znam šta mislim, niti znam šta osećam. Tek u tišini razabiram i otkrivam, šta je u meni.
Ne vredi se sakrivati iza gomile ljudi kojima se okružujemo, ne bi li prikrili svoju prazninu i usamljenost. Kad tad nam se to vrati, kao bumerang.
Ako želiš otkriti koliko toga skrivaš od sebe, samo pogledaj koliko si srećan, ili nesrećen.
Iz svake poražavajuće situacije postoji izlaz, a to je misao u tvojoj glavi.
Kako posežeš za sve boljom i pozitivnijom mišlju, u stvari posežeš za okeanom snage unutar sebe.
U najsitnijem kodu našeg postojanja, je nepresušni Izvor želje za životom.
Sazdani smo tako savršeno, da od nikoga ne zavisimo. Imamo sve što nam je potrebno da istražujemo, stvaramo, učimo i pobeđujemo sebe.
Čudimo se, ali tek u najvećem nemiru poželimo mir, jer spoznamo da nam je dosta straha u kome ništa ne vidimo.
Kažem pusti nemire, njih i onako uvek ima; koncentriši se na sve ono prijatno i divno što želiš da budeš, jer tako mir pobeđuje nemir!