Kada smo opušteni, radosni i u poravnanju sa sobom, životom, mala čuda prate naše korake. Univerzum voli da šalje male znakove, kada smo u vortexu, jer je to prosto zabavno. Univerzum se raduje sa nama, kada smo i mi radosni!
Upravo pre neki dan, kada sam išla sa ćerkom u grad da kupimo patike za trčanje, univerzum se toliko igrao i zabavljao sa nama, da je to bilo tako očito i zanimljivo!
Bilo je divno jutro. Vina i ja smo bile savršeno raspoložene i radosne. Radovale smo se da ćemo ići u grad da malo lunjamo u potrazi za savršenim patikama. Lepo smo se doterale, namirisale i tako raspoložene izašle na ulicu, usput čavrljajući i dogovarajući se gde prvo da krenemo. Smejale smo se kao neke lujke i zabavljale. Nismo prošle tridesetak koraka, kad prođe jedan stariji čovek i vrlo vaspitano i prijatno u prolazu nam reče: “Samo se smejte devojke, samo se smejte”.
Pogledale smo se u isti mah i Vina i ja! Rekla sam: “Vina ovo je direktna poruka od Boga, rečena kroz jedno ljudko biće”. Bilo je prosto magično, koliko smo obe zajedno osetile tu poruku. Bile smo otvorene i prisutne, i čule smo poruku. Pomislila sam u sebi Hvala ti Gospode. Neka još veća radost je ispunla moje srce. Bile smo još radosnije nas dve i radovale smo smo se što smo zajedno.
Nastavile smo dalje i samo posle nekih pet minuta, opet malo čudo i radosno poigravanje univerzuma sa nama dvema.
Prošao je pored nas jedan čovek, koji je tako pevao i pevao svim svojim glasom i celim svojim bićem. Bio je kao jedna hodajuća vesela pesma. Pogledale smo se i ponovo prepoznale poruku. Bilo je smešno i zabavno videti i osećati da univerzum odgovara na našu radost.
Posle samo nekoliko minuta ušli smo u prvu prodavnicu i tu smo odmah našle patike koje tražimo, mada nismo odmah kupile, jer smo htele da vidimo šta sve ima u prodavnicama i da malo ženski prošvrljamo po prodavnicama.
Za nekih pet minuta sam srela staru dragu prijateljicu, koju nisam odavno videla. Bila mi je velika radost da sam je srela i saznala da je dobro i da ima puno divnih promena u njenom životu. Opet razmena divnih osećanja, zagrljaja, prijatnosti, radosti.
E posle svega toga ušli smo u tri prodavnice, i tada je Vina shvatila, da su patike u prvoj prodavnici bile one prave. Rekla je: “Ma besmisleno mi je dalje da tražimo, kada su one prve najbolje”.
Super, idemo po patike i nešto da kupimo slatko da se častimo, jeeeeeeeeee!
Slatki mali znakovi univerzuma su bili konstantno a nama.
Koji specijalan dan!
Hvala univerzume!
Divna priča, osjetila sam vašu razigranost!
Tanjuša i ova prelepa sova pomalo liči na tebe, mislim te krupne oči Alise iz zemlje čuda,a opet tako romantična sa ovom plavom mašnicom. Preslatka sovica kao ti, eto ja se opet razigrala.
Hvala ti Tanjuša!
Super! 🙂 Evo i meni ste prenele tu radost! 🙂
Ono što je bilo najlepše u svemutome je taj unutrašnji ,asni osećaj povezanosti sa tim malim znakovima.
Lako je tebi preneti radost, kad voliš da se igraš, he he he
Hvala, devojke. To je to.
I ja sve više, na svakom koraku dobijam poruke Univerzuma. I još se i čudim 🙂 .
Volim ovaj moj život i Život uopšte.
E to je rečenica koju volim da čujem, jeeeeee …. “Volim ovaj moj život i život uopšte”. To je to sve govori!
I ti voliš da se igraš, he he he
Da, da, čudiš se i uživaš!
Hvala ti Leci 🙂 Grlim te, jako.
I ja tebe grlim puno Tanjuša!