Živim inače i u gradu i u selu, i pre koji dan povela sam svog psa Bibija u večernju šetnju, našom ulicom.
Uživam, divno veče, rominja tiha sitna kišica. Divna ulica, sa starinskim zgradama i starinskom rasfetom koja liče na fenjere. Trotoari i cesta za automobile pokriveni divnim pločicama, koje su do prošle godine restaurirali ceo centar Novog Sada. Gledam mokru, pustu ulicu i udišem mirišljavi vazduh.
Na povocu, moj Bibi njuška i traži mesto da obavi svoje potrebe, pored velikog, poznatog platana na delu gde je trava. Pored se nalazi parkiran taksi. Pomislim neću blizu taksija da idem, jer ako čovek izađe, mora stati baš u tu travu, tako da ja pažljiva i savesna ljubiteljka životinja, povučem svoga psa i mi krenemo dalje u obližnji deo gde isto ima trave.
Udaljila sam se nekih petnaestak koraka, kad čujem iza mojih leđa da neko viče. E…pa baš lepo što ste dozvolili svom psu da vrži nuždu po mojim kolima.
Trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim, da čovek govori meni i naravno pošto nisam ništa kriva i čiste sam savesti, okrenem se prema njemu a on mi to ponovi još jedanput. Tada ja polako krenem prema njemu, na čega se on pomalo iznenadio, jer nije to očekivao. Dođem do čoveka i kažem mu da nismo prilazili njegovim kolima, toliko blizu i da pas nije popiškio gumu njegovog automobila.
Čovek je bio prilično uzrujan, i pošto sam ja stajala i dalje i ponovo mu rekla da zaista greši i da to nije istina što govori, on je odmahnuo rukom i seo u svoja kola. Hteo je da zatvori vrata, međutim ja sam zadržala vrata i rekla mu.
Slušajte me pažljivo, ne mogu da vas ostavim da budete tako ljuti i neraspoloženi i sada ću vam nešto pokazati. Izvadim iz džepa veliku najlon vrećicu i kažem mu. Dragi čoveče, vidite ovo, to je kesa, i ja svaki put kada idem napolje sa svojim psom nosim vrećicu i pokupim izmet, jer i ja živim u ovoj ulici i ja imam automobil i nikada ne bih dozvolila da moj pas popiški bilo koji auto, zaista grešite potpuno.
Tajac…
Čovek me je pogledao i rekao, izvinite, onda sam ja zaista pogrešio.
Sve je u redu i doviđenja. Doviđenja.
Bila sam srećna i zadovoljna, što se ovaj iznenadni susret završio prijateljski…
Kako divna prica, razgalila me. Evo citam je muzu. Hvala ti 🙂 grlim te.
Divno Tanjuša, primite moje pozdrave i puno pozitivne energije!
Hvala ti na javljanju.
bibi ima prekrasne okice,aj bar jos jedna prica sa happy end ,,blagoslov tebi i Bibici,:)<3
Miro, veruj mi da je Bibi neodoljiv, he he he …
Ako odlučimo, biće happy, he he he …
Hvala ti Miro.
Jos jedna poucna stvar! Citajuci ,pomislila sam -Sad ce Leci da afirmise, da se smiri i tu je kraj-. Medjutim, ovo znaci da se treba nekad suociti i “oci u oci” rascistiti losu energiju . Ti Leci nisi morala da afirmises jer tebi taj nastup nije pokvario tvoju divnu energiju… ti si svojom dobrom energijom samo poklopila ovu drugu.Reseno sve,lako i bez po muke!!!
Majo, lepo si sve izanalizirala, super!
U stvari, nema pravila, čovek kada posluša mir u sebi i osećaj šta bi sada, tada je sve lako. Mogla sam da odem u miru, jer nisam ništa učinila loše, ali nisam mogla da ostavim čoveka tako uznemirenog, to me je zaustavilo.
Dobro si me razumela!.
Divna nasa Leci
Hvala draga Lorena, a ja znam da si i ti divna, sećam odavde!
Dobra lekcija. Istina je da smo cesto zadovoljni samo kad znamo da smo u pravu, ali time ne pomazemo drugima da rastu. Treba reci svoje 🙂
Bravo Leci!
Draga Tijana u pravu si, ali isto tako, svaki trenutak je reakcija za sebe. Nekada je tišina najbolji odgovor, to je rekao Dalaj Lama, a nekada se pokažemo i verbalno.
Svi smo drugačiji i zato je potrebno osetiti osobu koja je ispred vas.
Sećam se trenutka kada sam shvatila, da za moje dobro moram odustati od bilo kakve priče i komunikacije sa svojom prijateljicom, koju volim i poznajem jako dugo, ali koliko god imala strpljenja i ljubavi ona nije odustajala od potrebe da me menja, savetuje, kontroliše. Ni meni ni njoj nije bilo lako, a sada je dobro. Ona živi svoj život kako želi, a ja svoj i volim je izdaleka, još više nego pre.
Jasno…Svaka situacija i osoba zavredjuju paznju za sebe.
Ja sam ponekad previse cutljiva, a nekad bi se i rado odbranila u nepravdi i pokazala kakva sam, ali ne smem. Zato je za mene ovaj tekst blagoslov :)))
hvala Leci
Draga Tijana, ne znamo ko smo dok se ne pokažemo, zato te ohrabrujem da se ubuduće slobodno pokazuješ, jer to je tvoje egzistencijalno pravo dato direktno od Boga.
Lepo je i dobro biti i ćutljiv ponekad. Nemoraš uvek biti ćutljiva, jer u tebi vrišti puno toga divnoga da ugleda svetlost dana, napred Tijana pokaži svima oko tebe da znaju ko si!
Ljubi te Leci.
Ma,sto ga,more ne razbi ! :-))) ha ha ha ha ha ljubacccccccc
Evo nam Anite razbijačice…šalim se…znam ja da si ti nežna duša.
Ljubac.
Leci me je oduševila svojom prisutnošću u trenutku i svojom savršenom reakcijom 🙂
Skidam kapu majstorice!
Hvala Spoygg na tvom blistavom komentaru, kako reče…prisutnošću u trenutku…super si to rekao!
Hvala ti na ono majstorica, he he he …baš mi je super, he he he
Hvala, hocu 🙂
Jeeeeeeeeeee, bravo!