Ljudi često govore o nečemu što nema uporište u korenu Bića, i tada to doživljavamo kao nešto što nema snagu, a obično i nije mnogo zanimljivo, pa je zato i teško pratiti.
Kada ljudi govore iz Bića, Duše, tada je to nešto sasvim drugačije!
Veoma je prijatno, zanimljivo, i ispunjavajuće, slušati ljudsko biće koje govori iz Bića, iz dubinskog prepoznavanja istine i razumevanja.
Ovakvo slušanje, i ovakvi razgovori su puni inspiracije, mudrosti i ljubavi. Oni imaju snagu i moć da nas istinski podsete, šta smo prekrili zaboravom, i kako možemo sebi pomoći. Upućuju nas na jednom dubinskom nivou ka unutrašnjem Biću.
Ovakav razgovor, kao da nas prodrma i probudi, kao da se uključi neki nevidljivi Alarm!
Tada se uskomešaju naša osećanja i verovanja, jer je došlo na red da pogledamo nešto u sebi, i promenimo dosadašnje sagledavanje i verovanje.
Nekada se uplašimo toga, jer smo do sada verovali jedno, a ovo nas skroz upućuje na potpunu suprotnost od dosadašnje istine.
Nekada to doživljavamo kao trenutno sagledavanje, koje sobom nosi radost, i ozarenost novog spoznavanja.
Bilo kako bilo. Najbolje je ćutati, dok zaista nemamo nešto reći u miru i istini, jer sve ostalo je kao zujanje u prazno.
Kada čovek mnogo priča, tada ne može puno toga da vidi u sebi i u okruženju. Kada pričamo, jer imamo nešto istinski reći, tada to lako ide, osećamo se prijatno i iskreno.
pričati iz Bića, to je govor bez interesa i računice, bez nametanja i pametovanja, već iz spontane potreba da čujemo i osetimo drugo ljudsko biće, kao sebe.
Svi smo Jedno!
Mir Božiji u srcu ….
Hleb za moju dušu, voda za moj duh ….
Pozdrav
Uh…koja snaga u rečima…
Pozdrav Siniša!
Prekrasan tekst.
Leci pravi je užitak slušati tvoje Biće kako se izražava kroz tebe.
Pravi je blaoslov kada pustimo svoje unutrašnje biće da se ispoljava kroz nas,i na taj način pomaže drugima.Te reči su jako vredne jer se u njima uvjek pronađe onaj ko treba.
Draga Daco,
Mnogo mi se svideo tvoj komentar, jer nema svojine na Bitak, Sopstvo, i ako si kao takvo videla i prepoznala, blago tebi i meni, jer sve je u onome koji gleda!
Pozdrav!
Leci, pravi spokoj… sunce .
Suzi, jezero bistro…jutro!
Leci predivan tekst i bravo za tekst “Od Galame do Šaputanja”, bravo!
Draga Daco predivno si to rekla “Pravi je blagoslov kada pustimo svoje unutrašnje biće da se ispoljava kroz nas,i na taj način pomaže drugima.Te reči su jako vredne jer se u njima uvjek pronađe onaj ko treba.”
Blagoslov Svima
Hvala Jaco dva puta, i pozdrav!