Bilo je to dosta davno. Putovala sam u Beograd autobusom, i drugarica je trebala da me sačeka tamo gde staju svi autobusi. U to vreme nisam baš poznavala Beograd a i nije mi bio naročito privlačan. Pitala sam se šta ljudi vide u tom sivom Beogradu, da bi kasnije kroz koju godinu, postala obožavalac Beograda, Knez Mihajlove i Kalemegdana…
Dakle, drugarica bi trebla da me dočeka, i po malo sam imala tremu jer do tada nikada nisam išla sama u Beograd, bez svoga partnera. Osim toga sam bila uzbuđena jer sam trebala da se sretnem sa svojim duhovnim učiteljem u to vreme, koji je živeo u Beogradu, i kojem sam i posle toliko godina duboko zahvalna na razumevanju i ljubavlju kojom mi je pomagao da odrastem.
Sve su se kockice mozaika skupile i ja sam dolazila u Beograd kao samostalno biće, svesna i voljna da unapredim sebe i odustanem od mnogih svojih ograničenja, strahova. Ovo putovanje je bilo, kao neko duhovno pročišćenje i dokaz meni da se iza nikoga ne možemo zakloniti i sakriti, jer sve svoje ograničenje moramo proći sami ne bi li ga rastvorili i napravili mesta osećaju slobode i ispunjenja, srećom.
Sa tim osećanjem sam izašla iz toplog autobusa, i pogledom sam tražila svoju drugaricu Miru. Ona je mene prva spazila i pozvala me imenom, ej Slaviceeee ( u to vreme još nisam dobla ime Leci)
Brzo sam uzbuđeno dotrčala do nje, i pozdravile smo se srdačno. Lako smo se probile kroz gužvu, i pošto je bilo toplo predložila sam joj da malo sednemo u parkići kroz koji smo prolazile, a ona je sa oduševljenjem prihvatila.
Dobro je bilo što smo odlučile da sednemo na klupu u hladovini, jer ono što je sledilo kao da sam jednim delom svoga bića predosećala.
Popila sam malo vode, poprskala se po licu, i mislila sam da će neka težina koja me je obavijala da nestane, ali nije bilo tako.
Osećala sam se jako čudno, kao nikada do tada.
Znam da sam se okrenula lecem prema naslonu klupe i noge proturia na suprotnu stranu, tako da sam se držala obema rukama za naslon klupe. Mira me je gledala u laganom čudu, i ja sam joj rekla da se čudno osećam, da me razume, da ne mogu da govorim, niti da se pomeram, ali da je sve u redu.
Čudno je bilo, kao da to nisam bila ja. Neka energija je toliko snažno i toliko nežno u isto vreme strujala mojim telom, tako da nisam mogla uopšte da se pokrenem, ni makac, a nisam nekako ni htela. Bilo mi je jako lepo i savršeno prijatno. Čula sam Miru kako mi je rekla da je sve u redu i da se opustim, da ne brinem kako izgleda, i da ona to razume.
Potpuno sam se opustila, naslonjena na naslon klupe i zatvorila oči. Energija u meni je strujala sve više, i više, i ja sam se tome prepustila. Osećanje u meni mi je reklo da je sve to u redu, da samo treba da se opustim.
Dok je energija strujala kao milijarde i milijarde nežnih trnaca, prvi put sam shvatila, koliko je Božanska snaga nežna, lekovita i snažna, i da nas ona čini živima, da nam ona daje mogućnost da se pokrećemo, dišemo, govorimo. Bez njenog daha, sve bi bilo ne pokretno i bez života. U Božanskom je snaga i moć!
Moje iskustvo je bilo zaustavljenje na kratko vreme, nekih petnaestak minuta! Božanska ljubav i snaga je komuncirala samnom, jer sam bila spremna da učim, i menjam svoja ograničena. Božansko me je čulo i prigrlilo. Na najbolji način za mene mi je pokazalo,da Božansko zaista postoji, da me zna i da je na mojoj strani uvek, sa ljubavlju i iskrenom brigom za moj svaki napredak.
Suze su počele da liju, kao iz kabla. Slivale su se niz moje lice a ja nisam mogla ni da se mrdnem, ni da ih obrišem. Osećala sam veliku preplavljenost srećom i radošću. Osećala sam neku duboku ganutost i svoju zahvalnost, da je Bog pogledao i mene, jer do tada nisam bila sigurna da je bio svestan da ja uopšte postojim, ha ha ha …da to su bila nekada moja ograničavajuća razmišljanja.
Strujalao je i dalje sve u mome biću, bila sam srećna i plakala sam krupnim suzama zahvalnosti.
Polako je počelo jenjavati to strujanje, i polako sam mogla da pokrećemo deo po deo svoga tela. Mira me je gledala sa razumevanjem, i ja sam joj bila zahvalna što je u ovom trenutku samnom. Rekla mi je ne moraš ništa da objašnjavaš i govoriš, ponašaj se kako ti prija. Divno je bilo od nje koliko me je podržala i razumela, kao da je bila u meni…e ništa nije slučajno!
Brisala sam suze i polako je počelo sve da mi bude smešno, tako da sam počela da se smejem, kao lud na brašno, što bi rekla moja baka Živka.
Sve što sam otpustila iz sebe u tih petnaestak minuta, je napravilo mesta radosti. Smejale smo se zajedno i Mira i ja. Znam da sam joj rekla, da nije došla, propustila bi ovako šašavu pretstavu, moje Duše i Božanske snage.
Od tada, nikada više nije bilo isto, jer pre nego što sam došla u Beograd donela sam odluku, da ne mogu više po starom, želim drugačije i proces je krenuo…
Bozanstvena Leci. Svaka Vasa prica je bozanstvena, opusta smiruje, daje snagu.
Cvetak, super da je tako, hvala ti!
Divna priča, Leci! Zaista divna!
Da, priča, doživljaj i sve odjedanput posmatraš drugačije.
da…Vase price Leci,prosto,pokrecu….zahtevaju od citalaca akciju,…:)
Ha ha ha…zahtevaju akciju?…pa to je super, ako je tako draga Jamina!
Draga Leci,stalno se pitam kako si tako divna,imaš za svakog reč utehe,ohrabrenja,širiš neki poseban mir oko sebe svojim tekstovima,rečima i mislima koje deliš sa nama.Da li se čovek takav rodi,postane vremenom ili mu se desi neki prelomni trenutak i ”natera” ga na promenu?Mada nekako osećam da je kod tebe sve ovo u pitanju.Tekst je divan,pokazuje kako se duša i telo bore da žive onako kako im srce kaže…Zato što je to verovatno i jedini ispravan put.Sve drugo nas guši i ne da nam da dišemo…Još bi htela da te pitam šta ti je na tom putu promene i pronalaženja istinske sebe najviše pomoglo?Knjige,afirmacije,meditacija,neki lični unutrašnji ”glas” koji si slušala ili nešto sasvim drugo? 🙂 :love:
da,DRAGA LECI,pomenula i cini mi se duhovnog ucitelja ili nesto sl.pridruzujem se pitanju nase drage SUNNY DAY,ponovo nam treba smernice LJUBIMO I VOLIMO TE 🙂
Hvala ti Sunny Day, što me takvu vidiš i to je divno, jer kada vidiš nešto u drugom čoveku, znaj da to postoji i u tebi.
Mogu da ti kažem za sebe, da sam se rodila i bila kao i svi drugi, mislim komplikovala sam sebi život, kako god sam to mogla više i bolje, ha ha ha …
Znam da sam oduvek jako želela da praznina koju sam osećala u sebi, bude ispunjena mirom i ljubavlju.
Znaš čovek tera po svom, makar bilo naopačke, ali dođe trenutak kada više ne možemo tako, prosto toliko je to teško, da poželimo drugačije i tada se to i dešava, mislim na promene…
Znaš ti prelomni trenuci se dešavaju čitavog života. Kada smo spremni i sazreli za sledeći korak promene, to se dešava na različite načine. Dolazi nam potrebna knjiga, upoznajemo nive ljude, ili duhovnog učitelja i pomagača, ili imamo neko duhovno iskustvo, ili nešto drugo što nisam navela. Sve to doprinosi, malo po malo da se menjamo.
Meni su mnogo pomogle iskreno i knjige, i afirmacije i meditacije. Pisala sam afirmacije svaki dan, uporno mada nisam u početku tako srčano verovala da će to meni pomoći, ali odlučila sam da mi bude drugačije, jer po starom više nisam mogla živeti, ha ha ha
Kada se čovek utvrdi u sebi i tada sve lakše i lakše vidi i oseća šta mu je ograničenje i šta je na redu za promene, a kako se menjamo, postajemo slobodniji i pravi mo prostor u sebi za sve više ljubavi, kako prema sebi, tako i prema drugima.
Slušati sebe i samo sebe, to je za mene ne prikosnoveno, ali do toga se dolazi korak po korak.
Nadam se da si zadovoljna odgovorom. Ljubi te leci.
Draga Leci hvala na odgovoru.Posebno se pronalazim u tome da je slušati sebe naj važnije,jer mislim da se pravi odgovori na sve nalaze u nama.Samo treba da se potrudimo da čujemo taj ”glasić” u nama,on će nam uvek reći šta nam je činiti.To je glas iskonske mudrosti koji nam uvek želi sve najbolje.Ponekad ga ne čujemo jer smo zaglušeni ”bukom” tu svugde oko nas…Ali pošto je to glas iskrene i istinske ljubavi namenjene nama,uvek nekako(pre ili kasnije) dopre do nas.Samo ga valja pažljivo slušati.Još jednom hvala na divnim tekstovima punim inspiracije za promenu na bolje! 😀
Da, dovoljno je samo da se umirimo i ne mislimo ništa,i glas je tu.
Buka koju osećamo je uvek u nama a ne spolja.
Sunny Day,divno govoriš, odgovori su u nama…
Dragoceno je podsećati sebe, da smo jedno sa Bogom, jer to donosi ljubav unaše srce, i tada je sve lakše i lakše slušati unutrašnji glas.
Ljubim te, i hvala.
Auuu koje iskustvo! Posle tako neceg,ni ne moze te puno nesto uzdrmati jer si imala “bliski susret”. Divno ,verovatno ti je to trebalo i to si i dobila. Divno je sto to delis sa nama,…deo po deo, u pravom trenutku napises! Bog je zaista ljubav! Hvala mu!
Hvala ti na tvomslatkom oduševljenju….
Da, dobro si rekla, tomi je bilo neophodno, i to sam dobila…
Da, deo po deo, jer kao i kada pričamo sa nekim, isto je tako i u pisanju, u određenom trenutku nametne se neka tema,sa razlogom koji možda ne vidimo,a nije ni važno da ga vidimo…
Bog je ljubav u nama, da! Hvala ti što komentarišeš, draga Maja, ljubim te.
Leci, dobro si prošla. Njutnu je pala jabuka na glavu 🙂
Ha ha ha , tvrda glava, a čuj dobro sam prošla!
Hvala Clanu 257, Nikoli, Krijesnici i Maji, i svima koji su odgovorili na moje pitanje postavljeno na forumu. Ne snalazim se jer sam nova i idem preko telefona. Hvala vam svima od srca, divni ste. Volim vas, hvala, hvala, hvala.
Cvetak, divno je da si na forumu, radijem se!
Doćiću da vidim šta si pisala, ljubim te.
:*
Leci draga, prvi put cujem da je neko imao tako snazno iskustvo neposredno pred veliku promenu, zadivilo me je i odusevilo(obicno dolazi postepeno cini mi se, bar ja sam plakala od srece tek kada sam shvatila da se dogodila promena….plakala sam stalno ,moji nisu razumeli 🙂 ) …. kolika je samo jako tvoja zelja onada bila za promenom ….OGROMNA!!!…nagla?! … divno zaista <3 <3 <3
ljubim te punoooo 🙂
Jovana, tojeste bilo jako snažno iskustvo, ali se toliko nežno sve to dešavalo, da nisam imala nikakve potrebe da se nešto uplašim ili iznenadim. Od prvog trena sam bila svesna da je sve ok.
Da, suze uvek, ili obično, prate te nivoe buđenja….i to je predivno osećanje..puna nam duša ljubavi, tako osećamo…verujem i ti da si tako osećala.
Jeste imala sam ogromnu želju, da više ne budem bespomoćna, zavisna i uslovljena od bilo koga i bilo čega, ha ha ha …malo li je, ha ha ha
Ljubac, hvala ti!
Hvala ti puno Leci što si sa nama podelila to iskustvo.Prekrasno je.
Da slažem se sa tobom ta energija koja struji tjelom je toliko moćna i snažna a opet toliko nježna i pažljiva prema nama.Daje nam točno onoliko koliko nam je u tom trenutku dovoljno koliko možemo da podnesemo i toliko je iscjeljujuća da osećamo kao da se sva negativnost nakupljena rastapa i nestaje a blaženstvo zauzima mjesto.Zadivljujuće je koliko on može biti u isto vreme i nježan i snažan.Toliko Ga volim da sva treperim u njegovom naručiju i spoznajem koliko sam mu važna, i koliko je velika njegova ljubav.
Daco, uživala sam u tvojim rečima. Prekrasno si sve napisala. Vidi se da si biće otvoreno i prijemčivo za svetlost Božansku, divno i bravo!
Jeste divno je to strujanje životne energije kroz nas…a kakvi smo tek mi kada spoznamo sebe u svoj svojoj veličini i lepoti…eh….
Velika je ljubav Božanskog Izvora!
Hvala ti Leci…
Vidim da kazes da su sve kockice mozaika bile slozene.. ja slazem taj mozaik vec godinama unazad, mislim da vise ni jedna ne nedostaje, pa ipak jos uvek nisam dosla do
tog iskustva. Leci da li si ti tada, u to vreme kad ti se to desilo, veci deo dana provodila u meditaciji ? pozz
Anabela draga, meni je dato moje iskustvo, jer mi je to bilo potrebno za napredovanje i moj veru i to sam privukla, a ti ćeš dobiti takva iskustva koja su tebi potrebna.
Imam prijateljicu odavno, koja stalno viđa anđele i svetlosne krstove, i ja sam jedno vreme mislila, to je bilo davno, da ja nisam dovoljno dobra i vredna tako nečega, ali mi se sa vremenom pojasnilo i kazalo iznutra, da svako dobija iskustvo kakvo je njemu potebno…
Najvažnije je to, da kada meditiraš budeš opuštena i ne misliš na to kada će ti se desiti neko divno Božansko čudo…ne brini tvoja Duša zna sve kako, kada i zašto. Verujemda si u duhovnom smislu veoma napredna, jer meditirati je jako dragoceno.
Pitala si me da lisam u to vreme meditirala. Ne nisam u to vreme meditirala, samo sam iskreno želela promenu i bila spremna da sve podnesem, jer nije moglo teže da mi bude do onoga kako je bilo u tom trenutku.
Inače sam se bavila jogom pre ovog događaja, godinama i meditiraa, ali sam baš tada pravila neku potrebnu pauzu, ha ha ha
Puno te pozdravljam i budi ponosna na sebe, doćiće ti celina Božanska, jer i sama osećaš da je to sledeći logičan korak, ali kada bude pravi trenutak!
Da Leci, bas tako, to je sledeci logican korak ali u pravom trenutku…
Hvala puno na odgovoru.. <3
Draga Leci veoma snazan tekst!Puno mi je pomogao kako bih shvatila da li veslam uzvodno ili se prepustam nizvodno.Mislim da nam se svima desi neko cudo u pravom trenutku.Da ta nasa dobra vibracija putuje za nama,a onda shvatimo da je tu i priznamo sebi sve :)Olaksanje pa napredak u pravom trenutku.Ljubim vas puno 🙂
Najvažnije je da ti se nešto pojasnilo u tebi!
Da, često u toku dana je dragocenopitati sebe,ček da vidim, kako ja sad plivam…nekada se automatski uključimo, pa nismo svesni svojih postupak,misli reči…
Da, nato, čuda se uvek dešavaju kada su potrebna…duša sve to zna!
Nato super si!
Ljubim te.
hvala nasa divna Leci cmok 🙂