Da li često boravite u prirodi, i da li ste od onih ljudi koji vole prirodu?
Mnogi ljudi su se otuđili od prirode ali nikada nije kasno da se to promeni, samo treba iskreno poželeti!
Ako ste ljubitelj prirodnih lepota i divnog životinjskog carstva, onda vam je jasno kako priroda utiče na čoveka i kako ga vraća vibraciji mira, radosti i harmonije.
Toplo preporučujem, ljudi vratite se prirodi!
Ja sam od onih ljudi, koji su zaljubljenici u prirodu i tako je bilo oduvek. Možda sam imala tu sreću da sam odrasla na selu kod babe i dede, pa sam sa njima često išla na polje kada su nešto radili, jer nisu ni imali gde da me ostave. Ja bih sa bratom bila u nekoj hladovini ispod drveta i slušala zvukove prirode. Ptice na drvetu, zujanje raznih insekata onih koji su bili prijateljski raspoloženi i onih koji hoće i da gricnu. Sve je vrvilo od života!
Koliko je bilo prelepih leptirova na tom polju, koliko čudnih bubica i koliko šarenih cvetova. Bulke su bile moja preokupacija, mada mi je baka govorila, po nekom svom verovanju, da će me boleti glava ako berem bulke, ali ja nisam baš bila poslušna, jer nisam mogla odoleti njihovoj lepoti.
Koliko smo se samo vijali moj brat i ja po tom polju, pa to je bilo savršeno i prekrasno.
Upijala sam svu lepotu prizora i lepotu zvukova, i tako volela prirodu svakog dana sve više i više.
Volela sam čak i sitnu prašinu, koja se dizala iza naših kola, koja su vukla dva divna konja, kojima se ponosio moj deda. On je inače jako voleo konje, i znao je sa njima fantastično. Oni su ga slepo slušali! Još kada deda potera konje u lagani kas da što pre stignemo kući, e to je bila divota a kola prosto lete, tako da smo moj brat i ja imali osećaj da i mi letimo sa njima.
Naravno moja sreća je velika, imala sam savršeno detinjstvo koje sam provela većim delom na selu i možda je to doprinelo da uvek kada sam u prirodi, ja sam kao kod kuće, sve mi je potaman.
Čim mi se ukazala prilika kupila sam prekrasan plac na Fruškoj Gori i to je moj mali Raj na zemlji, gde proživljavam sve lepote prirode, kao u detinjstvu kod babe i dede, i još jače i potpunije.
Vreme, koje provodim na placu kao da se zaustavi, i sve je toliko predivno kao u bajci.
Priroda me leči i raduje, ispuni me i smiri. U meni se probudi radost i snaga, preporodim se. Potekne neka divna energija, pa imam osećaj da mogu sve, baš sve!
Priroda je uvek u savršenom poravnanju i ona utiče svojom savršenom vibracijom na našu.
Kada smo konektovani sa prirodom, konektovani smo sa Izvorom. Tada smo povezani i sa dobrobiti života i sva naša snaga, radost i mudrost su nam na raspolaganju. To prepoznajemo po tome kako se divno i opušteno osećamo.
