Upravo provodim poslednje trenutke sa mojim malim ljubimcem, mišem Čoperom. Posmatram ga kako diše lagano i polako odlazi iz ovog tela. To je jedan specijalan trenutak, i osećam veliko poštovanje u sebi. Prema životu, prema toj čaroliji koja nas sve održava u životu.
Koliko god da sam svesna da je život večan, i da se svi vrtimo u krug, ponovo srećemo i radujemo, ipak, kada neko drag odlazi, ne mogu a da ne zaplačem, jer ipak sam ljudsko biće, u vom fizičkom telu, i ne volim rastanke. Sasvim razumljivo, zar ne?
Blagosiljam sa ljubavlju majušnu dušu mog Čopera, i zahvaljujem mu se na divnom periodu vremena koji je podelio sa nama, davao nam svoju radosnu energiju, i doprinosio našoj vibraciji. Jer životinje upravo to rade, one nam pomažu da budemo najbolja verzija sebe, olakšavaju našu patnju, i uvek su konektovane sa Izvorom.
Srećna sam što me je sačekao da se probudim, i da ga ispratim i budem uz njega u ovom trenutku, tako posebnom.
Mališa, vidimo se ponovo!
Odmori se i raduj se, hvala ti!
Naši mali prijatelji su naši veliki učitelji, dolaze i odlaze iz naših života sa razlogom onda kada smo spremni i željni da prihvatimo uzvišene nemušte lekcije ljubavi…Hvala na tome svim malim velikim prijatekjima našim saputnicima 🙂
Potpuno se slažem 🙂
Maja je divno sve rekla.
Ljudi smo i mora kanuti po koja suza Vina.
Ja se pridruzujem vama dvema i pozdravljam miša Čopera.
Blagosiljam te sa ljubavlju milo i drago biće.