Zagledana negde između sebe iznutra i spoljašnjeg sveta,
troma zanesenst između sna i jave prođe mi misao svetlosna nit,
jednostavna istina obasja svesnost,
čarobni trenutak!
Hvala ti Univerzume.
Kao svetlosna kometa na tamnom nebu noći,
zapljusnu me svojom svetlošću Istina,
svojom snagom lepote,
jednostavna, savršena Istina.
Kratka misao prođe mojim umom i srcem, i svim mojim ćelijama,
celim bićem:
Nezadovoljan je nezahvalan!
Ova kratka misao je okupala celo moje biće,
do koske i u svim nivoima kao mali prag prosvetljenja me obasja i prožme ćeliski.
Obuze me radost deteta, ganu me u srce pitka istina:
Nezadovoljan je nezahvalan!
Kratko i jasno.
Nezadovoljan čovek nije svestan onoga što mu je dato.
Nezadovoljan čovek nije probudio svoju zahvalanost u srcu za sve ono što čini njegov život,
kupa se u svome podrazumevanju i iskanju, još, još, još,
daj da se ispuni ova praznina gladi
on nevidi da su darovi Tvorca to što on i sada jeste.
Hvala ti Stvoritelju Sveprisutni i u meni i u svemu i svakome.
Hvala ti za Tvoju besprekornu Ljubav i brigu za mene Velikog u Tvome Srcu a malog u mojim postupcima, mislima i delima.
Hvala ti što me neguješ i zalivaš, da svakog dana sijam sve više i više,
i tako Tebi sličim i Tebi dolazim, istovremeno.
Zahvaljujem se Ljubljeni, na svakoj primećenoj lepoti i dobroti,
na svakom i najmanjem bljesku svetlosti istine u meni, kojom me blagosloviš i okupaš moje uzdrhtalo i nesigurno srce, koje suzama radosti rado prihvata tvoje darivanje.
Tako mi pomažeš da shvatim, da smo Jedno, da sam Tvoja lepota u meni i biser u Tvojoj školjki.
