Čovečijoj taštini je udovoljavajuće da veruje da pati zato što je to sopstvena vrlina; ali dokle god čovek ne izbaci svaku bolećivu, gorku i nečistu misao iz svoje duše, može li biti u poziciji da zna i izjavi da su njegove patnje rezultat njegovih dobrih, a ne njegovih loših osobina;