Najveći intelektualni proboj u životu velikog pesnika Vilijem Batlera Jejtsa desio se kada je shvatio da su rast i sreća jedna te ista stvar. ‘Sreća nije ni jedno ni drugo’, rekao je. ‘Sreća je rast. Mi smo srećni onda kada rastemo.‘ Ovo možete primetiti kod sebe: osećate se srećnim onda kada rastete, zar ne? A nijedan rast koji ste do sada postigli nije bio lak.
Kada napuniš 80-tu, kako ćeš izgledati? Kako ćeš se osećati? Koliko ćeš biti kreativan? Koliko hrabar? Koliko ćeš se zabavljati? Da li će u tvom životu postojati nešto što se zove romansa?
U svom famoznom govoru Stenford maturantima Stiv Džobs je rekao, ‘Svest o tome da ću uskoro biti mrtav je najvredniji alat sa kojim sam se susreo i koji mi je pomogao da načinim najveće izbore u životu. Zato što skoro sve: sva spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav strah od potencijalnog sramoćenja, ili neuspeha – sve te stvari prosto padaju pred licem smrti, ostavljajući za sobom samo ono što je istinski važno. Saznanje da ćete umreti je najbolji način koji ja poznajem, koji će vam pomoći da uspešno izbegnete zamku razmišljanja da imate bilo šta da izgubite. Vi ste već ogoljeni. Ne postoji razlog da ne pratite svoje srce.’
Šesnaestogodišnjem Džejdinu Goldensteinu, majka je umrla u naručiju 27.aprila. Sledećeg dana imao je zakazanu utakmicu bejzbola za svoj tim srednje škole u Hol-jokiju, u državi Kolorado. Predviđeno je da bude dupla utakmica u istom danu, i on je ipak odlučio da je odigra.
Volt Dizni je želeo da se pridruži vojsci, ali je pao na ispitu fizičke spremnosti. Zatim se pridružio crvenom krstu i služio u Francuskoj godinu-dve, pre nego što se vratio kući i osnovao malu kompaniju zvanu Laf-o-grami. Zatim je bankrotirao.
Posmatrajte bebe dok uče kako da hodaju. One se sapliću i padaju. Onda pokušaju opet. Gegaju se, zanose i padnu. Ne uspevaju da hodaju. Pokušavaju iznova i iznova. Ponovo padaju.