Vaš izvor pozitivne energije
Mnogi ljudi se plaše reči disciplina. Medjutim, ako je koren reči disciplina, ustvari učenik ( eng. disciple-učenik), to znači, da kada se samodisciplinujemo, mi smo ustvari našom voljom odlučili, da postanemo sopstveni učenici. Jednom kada odlučiš to, tvoje životne avanture postanu mnogo zanimljivije. Počinješ da vidiš sebe kao snažniju osobu. Dobiješ samopoštovanje.
Mnogi ljudi kažu: ”Ja nemam nikakvu snagu volje!” Medjutim, ako misliš da nemaš nikakvu snagu volje, ti potcenjuješ sopstveni uspeh. Svi imaju snagu volje. Sama činjenica što čitaš ovu knjigu, znači da imaš moć volje.
Potrebni su nam heroji u životu! Oni nisu naša slabost, već izvor snage. Bernard Melamod(Bernard Malamud) je rekao: ” Bez heroja, smo samo obični ljudi, i ne znamo koliko daleko možemo da idemo! ”
Većina nas se nikada ne fokusira. Konstantno osećamo odredjenu količinu psihičkog haosa, jer uvek pokušavamo da mislimo na previše stvari odjednom. Fokusiraj se na ono što hoćeš, i to će doći u tvoj život. Fokusiraj se na to da budeš srećna i motivisana ličnost, i to ćeš i postati.
Većina ljudi ne vidi sebe kao kreativne, ali svi mi to zaista jesmo. A razlog zašto ne vidimo sebe kao takve, je to što ljudi brkaju kreativnost sa originalnošću.
Medjutim, kreativnost nema nikakve veze sa originalnošću, a ima sve veze sa tim, da jednostavno budemo neočekivani.
Tako da, ako si spremna da prihvatiš činjenicu da ti jesi kreativna, možeš početi da gajiš tu stranu sebe.
Možeš početi sa smišljanjem raznih neočekivanih rešenja, za izazove koje život baca pred tebe.
Najbolje čuvana tajna sveta, je da se na drugoj strani straha, nalazi nešto bezbedno i dobrobitno za tebe. Ako poradiš čak i na malom strahu, povećaćeš svoje samopouzdanje sposobnosti da kreiraš sopstveni život. General Džordž Peton ( George S. Patton) je rekao: “Strah ubija više ljudi nego sama smrt. Smrt nas ubije samo jednom, a to obično i ne osetimo, ali strah nas ubija konstantno, iznova i iznova, ponekad iznenadno, a ponekad brutalno. ”
Većina ljudi misli da će se osećati dobro, tek kada dostignu neki cilj. Misle da je sreća tamo negde. Problem u takvom načinu razmišljanja je u tome, što se ostvarenje tog nekog cilja, možda nikad i ne desi. Povezivanjem sreće i nečega što još nemaš, samo poništavaš svoju moć, da stvaraš u sadašnjem trenutku. Tvoja sreća je tvoje pravo koje si stekla rodjenjem. Ono ne treba da zavisi od toga da li si nešto postigla, ili ne. Počni tako što ćeš ga prisvojiti i iskoristiti da bi tvoj put bio zabava, do samog kraja, ne samo na kraju.
Sledeći put kada budeš videla sliku Alberta Ajnštajna, shvati da si to ustvari Ti. Svaki čovek ima kapacitet da postane genije. Da bi iskusila Ajnštajnov nivo kreativnog razmišljanja, sve što treba da uradiš je da se obavežeš da ćeš koristiti svoju maštu.
Dizajniraj plan igre sopstvenog života. Dopusti da igra ide tvojim tokom, a ne obrnuto. Budi kao Bil Volš, bivši trener San Fransisko kluba. Za njega su svi mislili da je neka vrsta ekscentrika, zato što je intenzivno planirao svaku svoju igru unapred. Većina drugih trenera bi prvo videla u kom se pravcu igra razvija, i prema tome planirala taktiku usput. Ne i Volš! Volš bi imao isplaniranu celu igru na papiru, i igrači bi se pridržavali tog plana, bez obzira na sve. On je hteo da igra ide po NJEGOVOM planu. Volš je osvojio mnogo prvenstava, sa svojim takozvanim “ekscentričnim” metodama, ali sve što je on radio, bilo je to, da je odgovorio na ključnu razliku, izmedju stvaranja sopstvenog cilja, i igranja kako te život ponese.
Ljubazno se udalji od takozvanih prijatelja, koji ne podržavaju tvoje ciljeve. Kada si u razgovoru sa pesimistom, mogućnosti kao da beže i nestaju, pred nadolazećim osećajem cinizma. Američki predsednik Kelvin Kulidž (Calvin Coolidge) je rekao: “Cinici ne stvaraju. Svi znaju da je entuzijazam prema životu zarazan. A kada razgovaramo sa optimistom, taj nas razgovor otvara, da vidimo još više životnih mogućnosti.”
