Ovih dana, takodje pričamo jako puno o stresu.. To je takva ključna reč…svi su nešto pod stresom..i toliko smo počeli koristiti tu reč da je postala bukvalno uzrečica! Jao što sam pod stresom! Ovo je tako stresna situacija! Dosta mi je ovog stresa! …Stres, stres, stres…Medjutim, razmisli šta STRES ustvari znači…mislim, meni je STRES = STRAH. Sledeći put kada osetiš stres, zapitaj se čega se to plašiš. Zapitaj se na koji način se tako opterećuješ. Zašto tovariš sebi toliko tereta?…Šta je to što radiš sebi, a što stvara taj strah, zbog kojeg nemaš svoj unutrašnji mir i harmoniju?…Nemoj stres koristiti kao uzrečicu, on nije unutrašnja harmonija! Harmonija je kada si spokojna i u miru sa sobom. A kada si u miru sa samom sobom, radiš jednu po jednu stvar, i ne dozvoljavaš da te išta iznervira…Ne možeš biti stresna i u harmoniji istovremeno! Ta dva se ne ravnaju.
Kolibri ptice su veoma važan deo moje bašte i ja ih privlačim u što većem broju mogu. Nikad nisam razumela zašto se njima daje šećerna vodica. Mada sigurno rafinisani šećer može biti dobar za njih.
Moja porodica iz Hej Hausa (Hay House) i ja, smo tokom prošlih godina, primili bezbroj pisama zahvalnosti, kako sam ja inspirisala ljude da izleče svoj život (baš kao što su i mene mnoge osobe inspirisale na mom ličnom putu izlečenja). S’toga smo mislili, da bi bilo zaista moćno, i da bi to sigurno mnogima promenilo život na bolje, kada bismo skupili sva ta pisma i zajedno ih izda li u jednoj knjizi: Čuda Modernog Doba (Modern Day Miracles).
Prijateljstvo može biti naš najduži i najvažniji odnos. Možemo živeti bez ljubavnika ili supružnika, ali većina nas ne može živeti srećno bez prijatelja. Postoji, u svima nama, velika potreba da podelimo sopstvena životna iskustva sa drugima. Na taj način, ne samo da učimo više o drugima, nego učimo više i o sebi.
U aprilu mi je dodeljena počasna diploma Doktor Čovečijih Pisama (Doctore of Human Letters), od strane Holms(Holmes) instituta. Osećala sam se veoma počastvovano i blagosloveno, dok je prestižni kolegijum Holms instituta, moje životno dostignuće i sav rad tokom prošlih godina, obasuo tako divnim rečima i pohvalama.
Pre mnogo godina, kada sam se aktivno bavila konsultovanjem, bilo je normalno da nekolicina mojih klijenata budu glumci u svojim ranim fazama karijere. Jedan od njihovih najvećih strahova, bio je odlazak na audicije. A moja mantra za to je glasila: Bilo da dobiješ ulogu ili ne, to nema nikakve veze sa tvojim samovrednovanjem. Volela bih da je ovo jedan od prvih principa kojem bi mlade glumce učili, na časovima glume. To bi ih sačuvalo toliko patnje i agonije, kasnije, kada krenu na audicije.
Veoma sam ponosna na film koji smo snimili osamdesetih godina, a koji se zove ” Vrata se tvaraju ( Doors Opening). U svojoj ordinaciji za savetovanje, uvek sam imala po nekoliko gej muškaraca. A kada se AIDS pojavio, uplašio je sve na Planeti. Sećam se da me je jedan od tih muškaraca pozvao i rekao: ” Luiz, da li bi htela da osnuješ jednu malu grupu za ljude sa AIDS-om? ” Nisam znala šta da odgovorim? Šta bi to moglo da znači? Ok., rekla sam. “Hajde da se sastanemo.”
Jedna od stvari u kojoj veoma uživam u mom životu je to, da uzgajam sopstvenu hranu. Kada skupljam povrće i voće iz svoje bašta, tada znam da sam se zaista prebacila na organsku ishranu. Posedujem predivnu baštu i šest voćki: Jabuku, Breskvu, Nektarinu, dva stabla kajsije, i Mejer limun.
