Mnogi tragači za svojom suštinom, Sopstvom, sa toliko žara putuju ovaj put ka sebi, i korak su do toga Svetla. ali cela slika sebe još nije viđena! Još otvorenosti i prepoznavanja je potrebno, jer se još držimo nekih koncepata ovog fizičkog sveta. Sve će se to sa vremenom videti, prepoznati i rastvoriti u svetlost, koja Jesmo. Potrebna je samo tišina unutrašnjeg bića.
Leci
Zato monah tihonuje …
Lepo sam ja intuitivno još 2000-te ponavljao Isusovu molitvu i silazio u svoje srce …
A, onda me sveštenik svojim ograničavajućim, “svetovnim”, “dogmatskim” itd. itd. itd. stavovima, nedovoljno “prosvetljenog” odvratio od sjajnog (jednog od mnogih, ne i jedini) puta ka svetlu …
I …. eto mene ponovo, idem istim putem od pre 13 godina ….
Pozdrav prijateljici
“Šta tražiš je već to, odakle tražiš”
Sveti Franja
Sinisa slicno sam dozivela i sada imam svoj licni odnos s Bogom,,svoj mir polako vracam da ponovo osetim tisinu moje duse,,,
“Kucam na vrata, otvaraju se. Kucao sam iznutra.”
Rumi
Jos otvorenosti i prepoznavanja je potrebno…
Rec je o nalazenju tragaoca. Onaj koji traga je ono sto treba da se nadje…
Pozdrav <3 <3 <3
Tako je Dejana!
Bez upućivanja na prošlost, ko si ti baš sada?
Zar to nisi ti, tvoje Sopstvo?
Šta je to što ne pripada prošlosti, ni budućnosti, čak ni sadašnjosti?
Šta je svesno svega ovoga?
Zar to nisi ti, tvoje sopstvo?
Ti nisi tvoja sopstvena slika…
Hiljadama godina ljudska bića su se okupljala ovako, da istražuju ovo.
Ko smo mi?
Odakle ja dolazim?
Šta je moja svrha?
Ko sam ja?
Mooji
Leci, ja kada sam sama cesto mi se namece pitanje ko sam ja, koja mi je uloga, sta ja radim ovde? Jel’ su ta pitanja normalna kada covek sebi postavlja? Iskreno, ja se uplasim toga.
To je jako dobro Cvetak što radiš, jer u postavljanju pitanja sebi, u samom tom viđenju i razumevanju intuitivnom, ne moraš nalaziti odgovore, otpočinje nevidljivi proces razrešavanja raznih ograničenja i tereta kojih imaš i svesnih i nesvesnih.
Mozda cu vam zvucati cudno,ali verujem da nam se to svima dogadja nekom manje nekom vise,ali to moje saplitanje o sopstveni ego me ponekad bas izludjuje…A onda me <pojuri< onaj osecaj u stomaku,koji kaze cekaj stani malo kuda to bezglavo juris?I na kraju shvatim da pre nego sam se i upustila u sve ovo, to gore navedeno nisam ni znala da umem znam i mogu sve to da osetim i prepoznam.Uzivam dok posmatram svoje misli jer tada znam na kakvom sam putu.Pozdrav Leci ljubim vas…:)
Nato, ne zvuči čudno, nego ikreno intuitivno osećaš. Gledaš ptičice na drvetu, jedna gradi gnjezdo svaje užurbana juri donosi grančic, ona je kao naš um uvek u pokretu i to još nije prošlo već drugo smišlja gdebi šta bi, to je osobina uma a imaš drugu ptičicu na drvetu koja mirno promatra, e ona simbolizuje našu pravu prirodu, Ja Jesam, koja boravi u miru i ljubavi bez procenjivanja i osude. To je dvojstvo u našem iskustvu ovde na zemlji. Zato je dobro sebe prometrati bez osuđivanja i procene, jer to je “slobodna zona” u kojoj misli i emocije nemaju moć manifestacije. To je nulta tačka da tako kažem, ha ha ha
Pozdrav
Pticice – Mooji 🙂 . Pozdrav
Mozda bi kljucno pitanje bilo:
Kako zadrzati svesnost u sadasnjem trenutku?
Kako biti prisutan u svakom momentu? … 🙂
Biti prisutan u svakom trenutku značibiti prisutan sada i za to je potrebana svesnost da unama kada kažemo Ja Jesam se otvori prostor mira i sve što nam dođe u toku dana negativno spustimo tu u taj mir, jer biti prisutan ne znači biti zamrznut u sada, jer misli su kao oblaci, dolaze odlaze, nemoj mo se poistovetiti sanjima, samo ih posmatrajmo i osetićete taj prostor u sebi otvoriće se za vas. Bićete slobodni iako je oko vas nemir u vidu bilo čega.
Pozdrav.
I opet lepo receno, Leci, ono sto jednostavno najbolje, po meni, objasnava E.Tolle – SADA.