Kada patimo, ili smo uplašeni, ili tugujemo, I vidimo svetlost u tami, mi se ne osećamo usamljeno. Hajde da to svetlo zamislimo kao nečiju ljubav koja sija. Ona nam daje toplinu I utehu. Svako od nas ima svetlost svoje ljubavi u sebi. Možemo pustiti našoj svetlosti da sija, da bi nas tešila I bila velika uteha drugima.
Neka ljubav istupi sijajući iz naših srca.
– Luiz L.Hej
Draga Lujza,prelepo,utesno,i uvek ali bas uvek u pravo vreme i na pravom mestu.Hvala do neba.
Bas onako kako treba da bude i jeste HVALA