Ja postojim sada i ovde. Ja postojim večno. Ja jesam radosni oblik života. Ja jesam sama radost. Ja jesam samo prisustvo života. Ja sam svest i sam život. Ja nikada nisam ono što mi se dešava. Ja nisam moja emocija. Ja nisam moja misao. Ja nisam ovo telo. Ja sam energetski prostor, postojanje u kome se dešavaju beskrajna ispoljavanja , koja nazivamo događaji. Ja nisam svo to događanje, nikada. Ja jesam samo postojanje, svest, biće.
leci
Predivno, fenemenalno i neviđeno motivišuće! 🙂 Mi težimo u toku dana da stalno budemo u osećaju radosti, svežine i poleta, a dešava nam se promenimo mnogo mesta, situacija i ljudi! Pa onda malo padnemo, pa kažemo sebi – što sad nisam radostan kao jutros ili juče itd. Ovo što ste napisali je toliko dobro, da može dati istovremeno odgovor na veliki broj dilema i pitanja, pa i na ovu moju prethodnu rečenicu. U principu i nemam šta da dodam, jer sve ste rekli. Ja sam LJUBAV, ti si LJUBAV, ona, on, svi i sve je LJUBAV! 🙂
Imaš pravo Mare, u toku dana dešava se da promenimo puno tačaka u kojima smo, gde god bili ili sa kim god bili.
Otkrila sam da je dovoljno samo biti otvoren i prihvatiti tu gde smo i sa kim smo. To prihvatanje poseduje mudrost, svežinu života, radost i polet za dalje…
Prihvatanje je Ljubav!