Svaki put kada nas Život dovede do tačke suočavanja sa nečim grandiozno lepim, mi zanemimo od te lepote i unutrašnjeg sjaja koji nas potpuno obuzme, kao da se stopimo sa tim što gledamo i postajemo Jedno! To je trenutak Prisutnosti i jedinstva! Tada Um ne radi. Nema misli, zanemili smo od prizora. Život nas je doveo u Prisustvo. To Prisustvo je istinska naša priroda! Tada smo samo srce!
Leci
A kada sa mirom i dobrom voljom dublje zaronimo u srce, primetićemo da je tamo ljubav i sve ono što ide uz nju! 🙂 Pošto ću postati dosadan sa zahvaljivanjem, jedan ”smajli” za vas i vaš tekst! 🙂
Mare, drago mi je da čujem tvoj komentar, tvoj osvrt iznutra.
To je prijatno za čuti, a i svako od nas se raduje da može izreći ono što gaji u sebi. Dobro kažeš, mi i jesmo bića ljubavi!
Zahvaljujem ti Mare!