Evo tvog pomoćnog izlaza!
Putujući iz Čikaga u Konu (Havaji), da bi prihvatila poziv da postanem član Grupa LIdera Transformacije (Transformational Leadership Circle- grupa progresivnih, spiritualnih učitelja širom sveta), sedela sam u avionu tačno ispred žene koja je non stop, bez prestanka pričala na sav glas čoveku umornih očiju – njenoj novoj žrtvi, koji je sedeo sedište do nje. U početku sam je isključila svojim I-pod-om, I slušalicama koje potiskuju svaki šum, ali ubrzo su mi baterije otkazale, I opet sam se našla na udaru njenog beskrajnog brbljanja negativnih struja i tokova.
Čula sam za zdravstvene navike njene majke; rasprodaje u Vol-martu naspram onih u Kej-martu; užasne navike njena tri bivša muža; I problemima koje je imala sa zubima, hemoroidima, kataraktom, oteklim zglobovima I alergijama koje je imala od anti-age krema. Nije zaklapala. Njen glas mi je počeo ići na živce, poput noktiju koji škripe po tabli.
Očajno tražeći beg, kružila sam očima po kabini, ne bi li našla neko, bilo koje prazno mesto. Bezuspešno. Pokušavajući sebi da skrenem pažnju, uzela sam da čitam svoju knjigu, nadajući se da će mi skrenuti pažnju sa kljuc-kljuc buke koja je treštala u mom malom mozgu. Nisam se mogla koncentrisati na jednu jedinu rečenicu. Kao zatvorenik, moj um je jedino mogao da sluša svaku njenu reč, tajno kujući plan da se okrenem I proderem: Gospođo, hoće te li više umuknuti! Ironija toga da idem na skup gde ću biti izabrani član duhovnih učitelja, I toga da tajno planiram da zadavim ženu iza mene, je bila u najmanju ruku uznemirujuća.
Izbor je bio jednostavan. Mogla sam putovati u fizičkoj mizeriji I patiti zbog poniženja što sam izložena njenom banalnom blebetanju I žrtva njenog nemilosrdnog laprdanja, goreći u frustraciji I iritaciji do tačke da jedva mogu da se obuzdam; ili sam mogla putovati brzinom ljubavi – mira, smirenosti I lakoće. Iskreno, izbor mi nije bio lak. Već sam se ‘primila’ I moj je ego već postao značajno uznemiren; zver je puštena iz kaveza. Bila sam iznervirana I želela sam da ona to zna.
Interesantno je znati koliko je biti napastvovan od strane iritiranog ega intenzivno iskustvo. Morala sam da napravim izbor. Okrenula sam se, pogledala ženu pravo u oči, I stavila kažiprst na usne, sugerišući joj tiho Šššš… budi tiša! Pogledala me je kao da sam je ošamarila, I zaustavila je priču. Opustila sam se, uf! Konačno tišina. Okrenula sam se natrag na svoje sedište. Dve sekunde kasnije, žena me je grubo potapkala po ramenu.
Izvinite, da li vi implicirate da ja pričam suviše glasno?
Iznenađena, I pomalo uplašena, klimnula sam glavom, nasmejala se I šapnula: Samo malkico.
Pa, odvratila je rogusno. Ja nikad to ne radim! A zatim je otpočela svoju scenu glasnog šaputanja, psujući me, što je trajalo sledećih pet minuta, a potom je opet skočila na stare teme I nastavila svoje konstantno blebetanje na 100% glasnoće.
Šta činiti? Kako putovati brzinom ljubavi, kada je iza vas neko ko vas iritira do granica nemogućeg, čega pri tom nije svestan, ili ga nije briga?
Ovo je odlični momenat za posezanje pomoćnog izlaza iz ega I izdizanja iznad trenutne situacije. Drugim rečima, skrenite svoju pažnju na energetski portal koji se nalazi u samom centru vašeg srca, I počnite da vibrirate na višljem nivou. Način na koji ulazite u taj portal nije težak. Samo dišite, a fokus I koncentracija će otvoriti vaše srce. Dišite I spojite se sa vašim Duhom. Dišite I prihvatite ono što se trenutno događa, radije nego da se borite protiv toga. Proučite tešku situaciju u kojoj ste se zadesili sa saosećanjem, I nađite ljubav za sve.
Okrenula sam se I virnula na ženu. Bila je uznemirena I usamljena. Ispunjavala je svoju usamljenost I strah sa rečima. Nije želela da oseća svoj nemir, pa je pričala preko njega. Reči su bile njena droga. Toliko je bila uplašena svoje usamljenosti, da je bila nesvesna za bilo šta drugo. Osetila sam se zahvalnom što nisam bila na njenom mestu. Saosećanje je zamenilo iritaciju. Razumela sam njen impuls da priča, I time oslobodila sebe od besa koji sam osećala prema njoj. Žena je jednostavno ugađala sopstvenim potrebama. I ja sam trebala činiti isto. Razbesnela zver moga ega, riknula je svoj poslednji krik, a potom otišla u svoj kutak utišala se I zaspala. Čim sam shvatila da njeno ponašanje nije namerno, smirila sam se. Vratila sam se sebi.
Pronašla sam portal u svom srcu, I podigla se. Moje se srce proširilo. Moja se mašta premostila na slike mira. Fokusirala sam se na ostrvo kome se približavamo; njegovu lepotu, cveće, delfine, slatkoću Zemlje. Utonula sam u sopstveno sanjarenje. Udahnula sam u sopstveni mir. Izgubila sam se u lepoti svoje mašte na jedan dug period. Oči su mi se sklopile; konačno – um mi se umirio. Osetila sam tišinu, aura smirenosti me je obuzela. Bilo je veoma mirno. Momente kasnije, shvatila sam da svetlo putuje kroz moje telo.
Brbljivica je zaspala, I onako osvrćući se natrag, videla sam da na licu ima smireni izraz. Sa mojim novonađenim mirom, došlo je I neko novo saznanje. Prvo jeste, da ne možemo promeniti drugu osobu, nikad. Čak šta više, kada smo iziritirani od strane neke osobe, ne možemo se ni izboriti u toj situaciji. Jedino što možemo učiniti je da se setimo da postoji pomoćni izlaz od svega što nas nervira u životu, tajni portal kroz koji možemo skliznuti u smirenost; I jednom kad to učinimo, sve ono što nas uznemirava će se rastvoriti. To je portal ljubavi, I nalazi se u centru naših srca. Jednom kada smo fokusirani na srce, počinjemo da se penjemo spiralom do Vorteksa pozitivne energije, ostavljajući iritiranost negde dole.
