Veliki rabin Izrael Šem Tov, kada je video da su ljudi u njegovom selu maltretirani, otišao je u šumu, upalio svetu vatru, i rekao specijalnu molitvu, moleći Boga da zaštiti njegov narod.
I Bog mu je poslao čudo.
Kasnije, njegov učenik Magid de Mezrič, prateći stope svoga učitelja, bi otišao u isti deo šume i rekao:
“Gospodaru univerzuma, ja ne znam kako da zapalim svetu vatru, ali znam specijalnu molitvu; molim te, čuj me!”
I čudo bi uvek došlo.
Prošla je jedna generacija, i rabin Moše-leib od Sasova, kada je video da se rat približava, otišao bi u šumu i rekao:
“Ja ne znam da upalim svetu vatru, niti molitvu, i čak ne mogu da nađem ni mesto u šumi. Sve što mogu je da ispričam priču, i da se nadam da će me Bog čuti.”
I pričanje priče bi bilo dovoljno da opasnost prođe.
A ja bih dodao:
Pričajte svoje priče. Vaši susedi Vas možda neće razumeti, ali će razumeti Vašu dušu. Priče su poslednji most koji je ostao da dozvoli različitim kulturama da komuniciraju jedni s drugima.
