Načinite sadašnje trenutke dragocenim.
Iako nikada nećemo umreti, naše telo sigurno hoće. Ako smrt poistovetiš sa svojim telom (ne dušom) proces umiranja će biti zastrašujuć I pun emocionalne uznemirenost. A ako smrt prihvatiš kao neophodan deo evolucije tvoje duše, onda ćeš biti u stanju da živiš potpuno u sadašnjem trenutku. Prihvati činjenicu da imaš telo, ali znaj, da kada tvoje telo umre, ti nastavljaš dalje.
Pre 35 godina, jedan doktor iz Kine mi je rekao nešto što mi je zauvek promenilo život. Posetila sam Dr. Vu-a jer sam bila veoma zabrinuta za moju repnu kost, koja je zapravo visila ‘o koncu’ nerva ( Bila je veoma oštećena nakon nesreće koju sam doživela, I moja repna kost bukvalno nije bila povezana sa ostatkom moje kičme.) Moj standardni fizioterapeut me je upozorio, da ako bi pala ili se pomerila na ‘nezgodan’ način, mogla bi ostati paralizovana. Dr. Vu je imao sjajnu reputaciju, pa sam se odlučila da ga posetim I dobijem drugo mišljenje lekara.
Nakon što sam mu objasnila ‘težinu’ mojih izazova I strah da ne ostanem paralizovana, upitao me je da li imam problema sa hodanjem. Rekla sam da nemam, I da mi hodanje ne predstavlja nikakav problem. Zatim me je pitao da li sam zdrava I da li sam u stanju da trčim. Odgovorila sam:’ Zdrava sam, I trčim svaki dan.’
Dr. Vu me je pogledao pravo u oči I pitao: ‘Da li bi ti smetalo da nemaš srce, dokle god si zdrava I u redu?‘ Ovo me je zaprepastilo, I automatski sam odgovorila:’ Pa naravno da mi je potrebno moje srce!’ Nije odgovorio ništa, samo me je gledao sa saosećanjem. Sedela sam tako razmišljajući I konačno sam rekla: ‘ Ustvari, dokle god sam zdrava, briga me da li imam srce!‘ Zatim mi je rekao da se fokusiram na ono što je istina – činjenicu da sam mogla da trčim I hodam – I da shvatim da žena može biti potpuno zdrava iako je po medicinskoj profesionalnoj oceni deklarisana suprotno. Dr. Vu me je podsetio da je ljudski duh (I duša) zapanjujuć I da može stvarati čuda. Skoro četiri decenije kasnije, ja još uvek mogu hodati I trčati bez ikakvih poteškoća.
Telo je mesto za beg duše… I kada se nalaziš u sferi duše, sve je moguće. Da li je postojao trenutak u vašem životu kada ste poslušali mudrost svoje duše, I prevazišli neki izazov, ili se izlečili od nečega? Danas, zastani na momenat I zamisli da putuješ unutar svog tela da dosegneš svetilište sopstvene duše.
Indijanci imaju divnu izreku, koju mnogo volim: ‘Danas je divan dan za umreti.’ Za mene to znači: Prihvatam svoj život u svoj njegovoj potpunosti. Ja sam potpuna upravo sada. Ako danas treba da umrem, ja sam spremna. Istina je da će u jednom momentu u našoj evoluciji postojati momenat kada više nećemo moći da procesujemo telo. Postoji vrednost biti pripremljen za taj dan. Mnoge drevne kulture, imale su tradiciju da uključuju ovu vežbu u svoje spiritualne treninge, jer to može biti moćni ritual prolaza duše. Ti nisi tvoje telo. Ti si večnost.
Da bi prevazišli strah od smrti, I prihvatili je, bitno je da vežbamo umiranje. Naravno, to ne znači zapravo to raditi, – to znači da vežbaš prihvatanje sopstvene smrti, kada dođe vreme za to, sve dok više ne osećaš strah radeći vežbu. Na čudan način, kada prevaziđemo strah od smrti, učinimo svoje telo dramatično jačim I otpornijim na umiranje.
Jedna od tehnika kako atlete vežbaju poboljšanje svojih performansa, je da zamišljaju kako rade tu tačku iznova I iznova. Na primer, profesionalni skijaši, konstantno vizualizuju svoj skok sa brda, što zaista poboljša njihov performans. Istu tehniku možemo koristiti za umiranje. Svaki put kada zamisliš sebe kako umireš, vidi kako kliziš napolje iz svog tela I pridružuješ se mestu koje je predivno I mirno. To može biti bašta ili neko tebi drago mesto, ili anđeoska lica onih koje voliš, I koji te čekaju raširenih ruku.
Što više prihvatamo I prigrlimo činjenicu da će naše telo umreti jednog dana, manje će strah od smrti konstantno prodirati u nas dok smo živi. Što manji strah od smrti imamo, to više živimo u sadašnjem momentu.
