Jedan čovek se još jednom kasno vratio s posla, umoran i iziritiran, i našao svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
“Tata, mogu da te pitam jedno pitanje?”
“Da, naravno, šta je u pitanju?” odgovorio je čovek.
“Tata, koliko ti zaradiš za sat vremena?”
“ To te se ne tiče! Odakle ti ideja da me pitaš tako nešto?” čovek je besno odgovorio.
“ Samo želim da znam. Molim te reci mi, koliko zarađuješ na sat?” molio je mali dečak.
“Ako baš moraš da znaš, zarađujem 20 dolara na sat.”
“Uf,” odgovorio je mali dečak, pognute glave. Pogledavši gore, rekao je “Tata možeš li mi pozajmiti 10 dolara, molim te?”
Otac je poludeo. “Ako si želeo da znaš koliko zarađujem samo da bi mogao da pozajmiš od mene da bi kupio neku besmislenu igračku ili neku drugu glupost, onda možeš slobodno da produžiš u svoju sobu i na spavanje. Ja radim duge, teške sate svakodnevno i nemam vremena za takve detinjarije.”
Mali dečak je tiho otišao u svoju sobu i zatvorio vrata. Čovek je seo i bes mu je još više rastao u vezi dečakovog ispitivanja.
Kako se usuđuje da postavlja takva pitanja samo da bi dobio nešto novca?
Posle sat vremena ili tako nešto, čovek se smirio i počeo da shvata da je možda bio malo grub prema svom sinu. Možda postoji nešto što mu zaista treba za tih 10 dolara, a nije ni često tražio pare. Čovek je otišao do dečakove sobe i otvorio vrata.
“Da li si zaspao sine?” upitao je.
“Ne tata. Budan sam,” odgovorio je dečak.
“Nešto sam razmišljao, možda sam bio pregrub prema tebi,” rekao je čovek.
“Danas sam imao naporan dan i istresao sam se na tebi. Evo ti tih 10 dolara koje si tražio.”
Mali dečak je se odmah uspravio, sav sijajući. “Joj hvala ti tata!” uzviknuo je. A onda, posežući ispod jastuka, još nekoliko zgužvanih novčanica.
Čovek, videvši da je dečak već imao novca, je ponovo počeo da se ljuti. Dečak je polako izbrojao novac, a onda je pogledao gore u čoveka.
“Što si tražio još novca kada već imaš?” zatutnjao je otac.
“Jer nisam imao dovoljno, ali sada imam,” odgovorio je mali dečak.
“Tata sad imam 20 dolara. Mogu li da kupim sat tvoga vremena?”
